ЕВРОПСКИ КЛАНОВИ: Свако жели свој пакт у ЕУ

Ивана Кешански

 

 

Самит Европске уније који ће се одржати у Братислави у петак за главну тему би требало да има излазак Велике Британије из ЕУ.

 

unije-unutar-unije

Фото: Графички студио РАС / РАС Србија

 

 

Међутим, све више изгледа као да ће расправа о Брегзиту довести до редефиниције заједнице и предлагања нових подела унутар ЕУ.

Разлике у ставовима држава односе на велики број тема. Између осталог, постоје многе несугласице у ЕУ око мигрантске кризе која траје већ дуго, а важна су и бројна економска питања. Све ово доводи до могућих подела на блокове у Унији, иако већина оних који желе пактове наглашава да се не ради о новим поделама, већ само о уједињењу региона са заједничким интересима.

Да ли ће њихово евентуално формирање за последице имати јачање Уније или њен распад, остаје да се види.

 

Вишеградска група за “контрареволуцију”

 

Са заједничким ставом на самит ће изаћи Вишеградска група коју чине Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка.

Најгласнији представници Вишеградске групе су мађарски премијер Виктор Орбан и председник пољске владајуће странке Јарослав Качињски који су најавили да ће дићи “контрареволуцију против елитних сила Европе”.

“У Брегзиту видим огромну шансу, могућност културне контрареволуције. Морамо да кажемо: Националне и верске вредности су важне, треба их неговати и бранити, треба то записати у европске документе”, казао је Орбан.

Пољска премијерка Беата Шидло потврдила је да ће Пољска тражити већ на неформалном самиту ЕУ 16. септембра у Братислави да се разговара о изменама основних споразума ЕУ, чиме је, како кажу аналитичари, само поновила оно што је рекао пољски “шеф из сенке” Качињски.

 

Питање миграната

 

Вишеградска група такође жели мењање мигрантске политике у ЕУ.

Орбан је недавно најавио да ће на самиту ЕУ, говорити против “наивне и опасне” европске мигрантске политике, коју треба да буде замењена политиком “самоодбране и демонстрацијом снаге”.

Он је рекао да чињеница да је Мађарска подигла ограду према Србији и Хрватској да би зауставила мигранте представља доказ “неспособности Брисела” и позвао да то питање буде решавано на националном нивоу. Његову изјаву је оштро критиковао премијер Луксембурга и позвао на избацивање Мађарске из ЕУ.

 

Претварање Вишеградске групе у Средњеевропску унију и друга неслагања

 

Међутим и у оквиру Вишеградске групе постоје нека неслагања.

Кандидат Слободарске партије Аустрије на председницким изборима Норберт Хофер изјавио је данас да би желео да Вишеградска група буде проширена и да укључи и његову земљу како би се њен глас више чуо унутар Европске уније. Он је заједно са председником Чешке разговарао о претварању Вишеградске четворке у петорку која ће чинити неку врсту средњеевропске уније.

Међутим, премијер Чешке Бохуслав Соботка рекао је да не жели стварање “унија унутра унија” и да сви у ЕУ морају да сарађују.

У Вишеградској групи која је сложна у отпору прихватању избеглица, раздор изазива и однос према Русији, где ни Мађарска, ни Чешка, ни Словачка не подржавају заоштравање курса против Москве на чему инсистира Пољска.

 

Северноморска унија за ублажавање ефеката Брегзита

 

Након изгласавања изласка Велике Британије из ЕУ поново је заживела идеја о стварању Северноморске уније. Њени потенцијални чланови су државе које излазе на Северно море и имају заједничке интересе.

Предлог богате белгијске федералне области Фландрије је да се формира Северноморска унија која ће представљати савез Белгије, Холандије, Луксембурга, Немачке, Данске и Шведске, које су чланице ЕУ, али и Норвешке.

Владајући политичари у Фландрији кажу да у тој унији треба да се нађе и места за Велику Британију и да ће радити за ублажавање ефеката које би Брегзит могао да има на Европу.

Чланице Северноморске уније би сарађивале највише око океанске индустрије и истраживања мора, а имају и заједничке трговинске и енергетске интересе. Немогуће је не приметити да би ту унију сачињавале најмоћније и најбогатије земље Европе.

 

Алијанса Југа Европе против мера штедње

 

Крајем јуна су лидери седам медитеранских земаља разговарали о стварању “Алијансе Југа Европе”. Седам земаља ЕУ — Француска, Италија, Шпанија, Грчка, Португал, Кипар, Малта — планирају да се уједине у борби против оштре политике штедње.

Они су у почетком септембра понудили заокрет у даљој интеграцији ЕУ, захтевајући да се видљиве поделе унутар ЕУ после изласка Велике Британије превазиђу подстицањем привредног раста и отварања нових радних места, уз напуштање круте политике кресања буџета и дугова.

Грчки премијер Алексис Ципрас је нову стратегију збијања редова ЕУ сажео поруком да “привредни раст и запошљавање никако не стварају буџетски дефицит”.

То је била и јасна порука и захтев Немачкој и другим “богатим” чланицама Уније да прихвате чињеницу да је дугогодишње “стезање каиша” дало мршаве резултате управо оним земљама којима је и био најпотребнији брз економски и социјални опоравак.

“То никако није нова подела унутар ЕУ”, нагласио је Ципрас.

“Ми имамо заједничке проблеме и морамо их заједно решавати. Данас смо у ситуацији да север (ЕУ) гомила вишкове и југ посрће под тешким дефицитом, па европске збијености не може бити све док такве разлике опстају”, упозорио је Ципрас.

Француска и Италија, две веома моћне привреде и у светским размерама, траже да се цела политика ЕУ окрене инвестицијама, отварању радних места и осетно ублажи “стезање каиша”, што посебно намећу Немачка и Европска комисија.

 

У који пакт ће Француска?

 

У колико дође до формирања ових пактова, поставља се питање где ће се наћи Француска, која припада и медитеранском и северноморском региону и која има заједничке интересе и са једним и са другим државама.

Француска је и члан можда најважније групе у Европској унији, осовине три највећих држава које су и оснивачице ЕУ: Немачке, Француске и Италије. Након пораста броја терористичких напада у Француској и мигрантске кризе, њој су посебно важни добри односи са целом Европом.

 

 

 

ИЗВОР: Агенције , ББЦ , Јутарњи , Блиц