Европски јеврејски конгрес “упозорава”: Библија садржи “антисемитске стихове”

ПИШЕ: Славиша Лекић, теолог, мисионар, свештеник и професор  
Недавно је у Бечу одржана конференција о антисемитизму коју је организовао Европски јеврејски конгрес (European Jewish Congress, скр. “EJC”). Зашто у Бечу и ко су били учесници (?) – више о томе касније. Почнимо са одлукама које су донели његови учесници [1].
Они су дакле на EJC усвојили документ под називом “Крај анти-семитизму! Каталог мера за борбу против антисемитизма” (‘An End to Antisemitism! A Catalogue of Policies to Combat Antisemitism’).
Аутори овог пројекта претендују на револуционарности и то је једина ставка са којом се са њима можемо сложити. На крају крајева, он између осталог позива да, ни више, ни мање, има право надгледати свето писање две водеће светске цивилизације: исламске и хришћанске – Корана и Библије, односно, сагласно одлукама које су донели његови учесници.
Rezultat slika za Аријел Музикант
                                                 Аријел Музикант, потпредседник EJК-а
Према мишљењу аутора документа и представника европског јеврејства који их подржавају, управо ове две основне муслиманске и хришћанске књиге су главни доктринарни извори антисемитизма који преовлађује у муслиманским и хришћанским заједницама [2].
У том смислу, овај документ наводи да: “Преводи Новог завета, Корана и друге хришћанске и муслиманске литературе изискују фусноте са објашњењима на маргинама и опширне уводе који би истакли њихов континуитет са јеврејским наслеђем (како би) упозорили читаоце на антисемитске пасусе у овим књигама.”
                                                                  Моше Кантор
То значи, представници европског јеврејства сугеришу муслиманима и хришћанима да од сада објављују своју литературу под јеврејским надзором – и то некако да ако не под директним, онда под неприметним и дискртеним…
Наравно, борци против ксенофобије, антисемитизма и нетолеранције, нису захтевали аналогну борбу против антигојизма. Према јеврејској традицији, “гој” је било који не-Јудеј, а многи јеврејски верски текстови садрже веома непријатне процене о гојима, односно свима нама – муслиманима, хришћанима и другим не-Јеврејима.”
И јасно је зашто, јер би Тора, Талмуд и други канонски јеврејски текстови морали бити препознати као извор антигојизма. Подсећамо да је почетком две хиљатитих година у Русији неколико стотина људи потписало петицију (тзв. “Пет стотина писама”) адресирану на Генералног тужиоца Руске Федерације В. В. Јустинова у коме је захтевано забрану канонског јудејског текста – “Шулхан Арух”, који се предаје у јеврејској јешиви (верској школи). Разлог је исти – буквално је крцат анти-гојским елементима.
Наравно, такве су иницијативе апсурдне, као што су апсурдне забране било којих канонских текстова, које величају своју веру, а њене следбенике уздижу над осталим религијама које брутално осуђују, попут хришћана и муслимана који историјски постоје, укључујући и Јевреје.
И, на пример, са свим правим антисемитизмом својственог средњовековној хришћанској Европи, ни једном хришћанском владару није падало на памет да контролише садржај књига које поштују Јудеји и захтевати да их приказују у једном или другом облику. Можда зато што су религиозни људи по таквим питањима указивали више поштовања књигама других вера и вредностима него чак својој, имали много више такта и реалног плурализма од данашњих “демократа” и “екумениста” према сивм религијама.
А сада, о Бечу. Није случајно да се у њему одржао редовни Конгрес европских Јевреја. Њему се придружио и Себастијан Курц (Sebastian Kurz), канцелар и лидер владајуће странке и коалиције Аустрије, који председава конференцији у Бечу и чија држава председава ЕУ до краја године, изјавио је да мере укључују осигуравање веће безбедности за јеврејске заједнице, поновно увођење закона и унапређивање едукације против антисемитизма (на фотографији испод Курц са пијететом гледа предсједавајућег Конгреса европских Јевреја Мошу Кантора), који је подржао одлуке и препоруке ове конференције [3].
                                                  Моше Кантор и Себастијан Курц
У овој причи значајно је то, да Курц претендује на једног од лидера снага које позицирају себе као браниоца традиционалних (хришћанских) европских вредности. То јест, то је нека врста савременог европског мутанта “хришћанског конзервативизма и патриотизма”. Који “страха ради јудејског” спреман је упозорити Европљане против садржаја главне књиге хришћанске цивилизације – Светог Писма (Библије) [4].
Референце:
ИЗВОР: Центар академске речи