ЕВРОПСКА УНИЈА СВЕ ВИШЕ КЛИЗИ У ПОЛИТИЧКУ КРИЗУ

ПОСЛЕ 60 ГОДИНА СРАСТАЊА, ТУ ОРГАНИЗАЦИЈУ НАГРИЗАЈУ СУКОБИ НАЈРАЗЛИЧИТИЈИХ ИНТЕРЕСА И ЗАХТЕВА, СМАТРА ДОПИСНИК ДВ ИЗ БРИСЕЛА БЕРНД РИГЕРТ.

Најновији успеси евроскептичара на изборима у Пољској, Шпанији, Великој Британији и Финској, јасна су порука да Европска унија има велике проблеме – који ће наредних месеци само да се повећавају. Из различитих разлога, у читавом низу земаља-чланица је присутно незадовољство. У језгру ЕУ које се полако смањује – Немачкој, Белгији, Луксембургу, делом и Француској – владе се уздају у гесло: „терај даље!“ То на крају неће бити довољно: центрифугална сила је сувише јака.

Притисак слева и здесна

Грчка се перманентно налази пред банкротом и изласком из еврозоне. У Великој Британији ће бити одржан референдум о изласку из ЕУ. Исход је неизвестан. У Шпанији и Португалији јачају левичарски покрети који доводе у неприлике конзервативне заговорнике досадашњег курса ЕУ. У Пољској је на председничким изборима ненадано победио кандидат који по својој евроскепси нимало не заостаје за Британцима. А предстојећи парламентарни избори у тој земљи би могли да доведу до повратка евроскептичара на власт.
У Финској је први пут у владу ушла странка која је критична према Европској унији. У Мађарској је на власти евроскептичар, кога је председник Европске комисије – макар и у шали – већ назвао диктатором. Само у Италији је социјалистичком премијеру успело да обузда критичаре ЕУ. Шта се то дешава са старом дамом Европом када њени критичари тако добро пролазе?

Више Европе?

Када се погледа на географску карту, види се да је Немачка готово опкољена. Влада у Берлину на све већу скепсу на ободу Европске уније реагује подижући барикаде око себе. На следећем самиту ЕУ, канцеларка Ангела Меркел ће, заједно са француским председником Оландом, предложити продубљивање сарадње у оквиру 19 земаља еврозоне. Он одбацује измене у уговорима ЕУ какве тражи британски премијер Дејвид Камерон. Убедљива победа на изборима дала је Камерону ветар у леђа. А тај ветар бије право у лице Ангели Меркел. У тренутно затегнутој ситуацији није могуће мењати уговоре ЕУ, за шта би у различитим државама-чланицама било потребно и одржавање референдума.

Већа солидарност?

Велика реформа Европске уније је тешка и због тога што су захтеви критичара крајње различити. Британци желе мање Европе и мање трошкова. Њима економски још некако иде. Они верују да им ЕУ није потребна. Пољаци и Шпанци профитирају од ЕУ, а њихова привреда јача. И поред тога, људи пројектују своје фрустрације на Европу. Јужне чланице заједнице траже од Немачке већу солидарност и заједничко управљање дуговима, односно – више новца. Но, за тако нешто Немци нису спремни. Немачкој иде добро, а тежња да се помогне сиромашнијим суседима није баш изражена.
Некакав очигледан излаз из ове ситуације не постоји. Европска комисија и даље покушава да финансира свој инвестициони план који би требало да донесе радна места. Државе – чланице чекају. Европска комисија предлаже праведнију расподелу избеглица. Државе – чланице то одбацују. Европска комисија покушава да издејствује Споразум о слободној трговини са САД. Посебно Немци су скептични према том пројекту. Куд год човек да погледа, све теже се распознају прави заједнички циљеви 28 шефова држава и влада.

Без снаге пред понором?

Улазак у темељне реформе, које би намах задовољиле Британце, Шпанце, Грке, Пољаке и Немце, не може да се очекује. Највероватније ће се и даље све овако наставити, бар до председничких избора у Француској у пролеће 2017., на којима би деснопопулистички Национални фронт – непријатељски расположен према ЕУ – могао да оствари значајан успех. Ако Француска пређе у табор евроскептичара, Унија, која је срастала 60 година, наћи ће се пред својим крајем. Због тога и Немачка мора да се покрене. Постављање барикада није довољно.
ИЗВОР: ДОЈЧЕ ВЕЛЕ