Европска унија мења тактику на Балкану

Пише: Јасна Кривокапићева

 

 

Европски комесар за проширење Јоханес Хан најавио је да први пут после 15 година, после Солуна 2003. године, бити одржан самит Западног Балкана и ЕУ који ће  у мају 2018. организовати Бугарска као председавајућа Унији.

Тако је рекао током свог говора у Тирани, посвећеном планираној политици земаља ЕУ у погледу својих суседа.
Догађај попут самита земаља ЕУ и Западног Балкана неизбјежно скреће пажњу на себе. Истовремено, овај самит није само формални састанак. Овакав догађај значи да методе директног утицаја на владе западних земаља у Бриселу су скоро исцрпљени и једини излаз је да их све прикупи заједно да наметне своју вољу одједном.

За ЕУ, такво решење је најбољи излаз из тренутне ситуације. У Србији, већ трећи пут за редом, већину места у парламенту су представници националних, а не либерално-демократских странака. У Хрватској, националисти су на власти од самог тренутка независности, али недавно су постали мање зависни од Брисела.

Истовремено, у Македонији се поново интензивирала борба између македонске и албанске заједнице, која би могла довести до рата у блиској будућности. У условима када људи почну да се сјећају свог сопственог националног поноса, проевропским политичарима је тешко бавити се економским и политичким уједињењем веома контроверзног региона.

Заузврат, Србија на овом самиту ће искусити колосални притисак Европљана. Преостала дефакто једина земља која није укључена у орбити њиховог утицаја већ 15 година је била је предмет њиховог утицаја. Бројне присталице либералних партија активно су водиле политику у интересу ЕУ, чији је врхунац био у време Бориса Тадића. Овако активно зближавање са недавним непријатељима изазвало је одбијање већине становништва, захваљујући чему је Томислав Николић прво победио, а затим Александар Вучић. Дакле, Београд ће бити подвргнут најмасовнијем нападу са циљем да утисне ону понизност времена Ђинђића и Коштунице.

 

 

 

ИЗВОР: ин4с