ЕВО ЧЕМУ УЧЕ ДЕЦУ У ХРВАТСКОЈ: Србима не треба веровати, они су четници, а ћирилица је непријатељско писмо

  • Непрофитна организација покушала је опет да упозорити надлежне институције и на књигу “Мој тата спава са анђелима” – мали ратни дневник Стјепана Томаша, која је прописана као лектира за шести разред

 

 

                                                                 Foto: Profimedia

 

 

Није лако деци у Хрватској, као ни на целом Балкану. Родитељи, ако већ имају времена да се баве васпитањем, немају довољно новца да би им осигурали безбрижније детињство, а ако пак немају времена због презапослености, имају новца да им осигурају све оне данас тако важне статусне симболе, попут мобилног телефона и фирмиране одеће, али где је ту онда смисао родитељства. Осим тога, од малих ногу гура им се под нос вишак непотребног градива у школама чија је често једина сврха да аутор новог уџбеника извуче новац на његовој продаји. Једна од таквих књига је и уџбеник из веронауке “Са Христом у живот”, издање “Хршћанске садашњости”, који се употребљава у осмом разреду основне школе. Тај уџбеник није нов нити је ова прича нова, али је књига сличних овој јако много. Уместо да децу уче љубави, праштању, толеранцији и поштовању различитости, поуке које малишани могу да извуку су потпуно супротне, па и не треба да чуде ставови које имају касније као већ одрасли људи.

Удружење Центар за грађанску храброст објавила је на Међународни дан сећања на жртве холокауста фотографију уџбеника, додавши да има 24 године, баш колико и уџбеник информатике, који се такође употребљава у настави, па се ученици, уз богобојазност и другачији став према атеистима, уче и основама оних рачунарских језика којима су овладали још њихови родитељи, преноси Ал Џазира.

Непрофитна организација покушала је опет да упозори надлежне институције и на књигу “Мој тата спава са анђелима” – мали ратни дневник Стјепана Томаша, која је прописана као лектира за шести разред, а у којој се уз ширење нетрпељивости према особама српске националности са једнаким жаром симпатише усташки режим.

 

“Сам свој верник”

 

Обратили су се Министарству образовања, Агенцији за васпитање и образовање, дечијем правобраниоцу, пучком правобраниоцу, Српском народном већу и хероју загребачке урбане сцене али и бившем водитељу опеване курикуларне реформе Борису Јокићу.

Центар за грађанску храброст каже да није добио никакав одговор. Тек је СНВ саопштио да су свесни о чему је реч, а правобранилац за децу је рекла да она  не може да забрани садржај књига које су на списку лектире.

 

 

 

У пријави стоји да у књизи децу уче ово:

 

  1. да су сви Срби, осим једног за кога се наводи да је погинуо као хрватски бранитељ, четници, односно непријатељи;
  2. да Србима не треба веровати, ако се не изјасне против “својих паса који пуцају по нама или њиховим мајкама”;
  3. да је ћирилица непријатељско писмо;
  4. да је мајка Српкиња напустила кћер Миртицу и побегла својима, а да је њен отац “сад са анђелима” јер је погинуо као хрватски гардиста;
  5. да учитељи и родитељи одобравају усташки поздрав “За дом спремни” и усташке песме;
  6. да се некад није смело бити верник, а да су у рату и неверници постајали верници; да се дете од 12 година пита верује ли у Христа, који је љубав сама;
  7. да непријатељи који су рафалом гађали његово тело на распелу не знају шта чине;
  8. говор мржње, најгори родни стереотипи, национална и верска несношљивост, нетрпељивост према ирелигионизму, промовисање нацифашизма.

Хрватска заиста јесте високорелигиозна држава, чак судећи и према попису становништва, где вас питају и за верско опредељење..

Истина је, наравно, битно другачија. Према социолошком истраживању у којем су настојали сагледати различите друштвене аспекте религиозности, али и интимна питања вере, објављеном пре неколико дана, показало се да је верска сцена у Хрватској врло разнолика, с обзиром на то да чак трећина верника не прихвата оно шта каже црква него се понаша као “сам свој” верник.

 

 

 

 

 

ИЗВОР: Телеграф.рс