Ердоган наумио да се на Велики Петак у Аја Софији помоли као муслиман

Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

ИЗГЛЕДА ДА СЕ У ТУРСКОЈ И ОКО ЊЕ НЕШТО КУВА – ДА СЕ НЕЋЕ ОСТВАРИТИ ХРИШЋАНСКА ПРОРОЧАНСТВА?

 

  • Учиниће то заједно са руководством своје владајуће партије Праведност и развој и религиозним лидерима Истанбула
  • Ердоган је већ изјавио да ће одустати од уласка у Европску унију јер је то „хришћански савез“. Међутим, део интриге је у нечему другом.Турски историчар и писац Мустафа Армаган недавно је промовисао своју књигу у којој тврди да је Ататурков потпис на акту којим се Храм Свете Софије проглашава за музеј – фалсификован
  • Турски историчари сада покушавају да од Ататурка направе муслимана, а то значи само једно: Ердоган изгледа не располаже  имиџ-потенцијалом да крене у  реисламизацију Свете Софије. Упркос томе што се још 2006. године у Аја-Софији појавила просторија за муслиманске религиозне обреде
  • Италијански католички портал AsiaNews подсећа да је Ердоган већ добио надимак „нови султан“због свог политичког радикализма и да сада на све начине подстиче муслимане да кажу „да“ на референдуму о изменама Устава Турске који ће бити одржан 16. априла. Портал цитира ове речи турског председника: „Период, који је започео 1923. године, за који дан ће се завршити. И тачка“

 

ПРЕДСЕДНИК Турске Реџеп Ердоган има намеру да наредног петка – 14. априла – заједно са руководством своје владајуће партије Праведност и развој и религиозним лидерима Истанбула посети музеј Аја-Софију која је првобитно била православни храм Свете Софије.

          А намерава да се у њој помоли као муслиман.

      Избор времена за муслиманску молитву у бившој црви није случајан. Велики Петак је ове године управо 14. априла, а то је дан када хришћани спомињу осуду на смрт, муке на крсту и смрт Исуса Христа, а такође – скидање његовог тела са крста и сахрањивање.

   Ако се зна да православни и католички Васкрс ове године пада у исти дан – јасно је да Ердоган шаље јаку и вишезначну поруку.

По свему судећи, он наставља да игра на религиозну карту уочи свог референдума заказаног за 16. април на којем ће се решити – хоће ли Турска бити парламентарна или председничка република.

 Ердоган је већ изјавио да ће одустати од уласка у Европску унију јер је то „хришћански савез“. Међутим, део интриге је у нечему другом.

Турски историчар и писац Мустафа Армаган недавно је промовисао своју књигу у којој тврди да је Ататурков потпис на акту којим се Храм Свете Софије проглашава за музеј – фалсификован.

   Армаган тврди да је Ататурк био под великим притиском западних земаља – нарочито америчког амбасадора Џозефа Груа – да донесе одлуку о претварању џамије у музеј.

Света Софија је у свом садашњем виду – без минарета, наравно – почела да се гради 532. године. У време византијског императора Јустинијана I. И да хиљаду година – све до изградње римске цркве Светог Петра – била највећи хришћански храм у свету.

  Истина је да је Ататурк 1935. године – специјалним декретом Свету Софију прогласио за музејски комплекс и да се то потпуно уклапало у његову политику градње световне државе. И да тадашњи амбасадор САД у Турској са тиме није имао никакве везе.

     Турски историчари сада покушавају да од Ататурка направе муслимана, а то значи само једно: Ердоган изгледа не располаже  имиџ-потенцијалом да крене у  реисламизацију Свете Софије.

Упркос томе што се још 2006. године у Аја-Софији појавила просторија за муслиманске религиозне обреде, што су суре Корана  6. јуна те године први пут за последње 82 године звучале под сводовима централног нефа храма-музеја, а 1. јула се из њега чуо мујезинов позив на молитву који су још преносили главни турски телевизијски канали.

 

 

 

 

  Треба имати у виду и да је 2012. у џамију била претворена византијска црква Аја-Софија у Измиру, која је такође имала статус музеја, слично као цариградска Света Софија, а да је 2013. године таква судбина задесила и Аја-Софију у Трабзону.

Све су ово знаци демонстрације не само поптуне исламизације и одустајања од кемалистичке политике, него и истурање у први план недавног завојевачког присуства Турака у Малој Азији. Наравно, ради тога би било боље градити џамије, а не претвара у њих хришћанске цркве.

  Последње хришћанско богослужење у Светој Софији у Цaриграду било у ноћи 28. на 29. мај 1453. године. Наредног дана су опседнути град заузеле Османлије.

        Председник Турске најављеном молитвом у Светој Софији тражи подршку тачно одређених снага унутар земље.

Те снаге су – за разлику од армије која још од Ататурковог времена наступа као гарант световног карактера државе и непроменљивости принципа кемализма – расположене претежно происламистички.

Како указује италијански католички портал AsiaNews, Ердоган, који је већ добио надимак „нови султан“ због свог политичког радикализма,  на тај начин подстаћи муслимане да кажу „да“ на референдуму о изменама Устава Турске који ће бити одржан 16. априла.

Портал цитира ове речи турског председника: „Период, који је започео 1923. године, за који дан ће се завршити. И тачка“.

Још један важан моменат: 2014. је била година активизације контаката између Анкаре и Ватикана.

Крајем јануара и почетком фебруара у Турској је боравио  милански архиепископ, кардинал Анђело Скола. Он је тада изразио наду да ће на острву Халки Цариградска патријаршија отворити богословију која би могла да буде центар изучавања ислама и међурелигиозног дијалога хришћана и муслимана.

У новембру 2014-те је Турску посетио папа Франциско који је био радосан што може да види земљу „богату природним лепотама, историјом и траговима древних цивилизација која је мост међу континентима и различитим културама“.

Франциско је још нагласио да је та земља „драга свим хришћанима јер је у њој проповедао апостол Павле“, а у њој је одржано и првих седам Васељенских сабора, док је у Ефесу, по предању, неко време живела и Богородица Марија.

Међутим, Анкара је, изгледа, решила да прошири зону потенцијалног конфликта са Западом који она сада означава само као „хришћански“.

У Турској и са Турском се нешто кува. Али, шта?

          Да не почињу да се обистињују хришћанска пророчанства?

 

 

ИЗВОР: Факти