ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

У војној операцији “Олуја”, која је почела на данашњи дан пре 20 година, на подручју Крајине у Хрватској убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 200.000 људи. То је био епилог планираног злочина Туђмановог режима.

Пре 20 година, 4. августа, више од 150.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа обране из Босне, под врховним заповједништвом злочинца Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну, и војну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у опустјели и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је прије “Олује” живјело више од 90 одсто Срба.

За само неколико дана, сломљен је отпор Војске Републике Српске Крајине, која је бројала око 30.000 војника. Народ из Крајине, више од 200.000 људи, натеран је на безглаво повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избегличке колоне биле под сталним дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

У “Брионским транскриптима”, записнику са састанка Фрање Туђмана са војним и државним руководством уочи “Олује”, забиљежена је изјава хрватског предсједника да “Србе треба ударити тако снажно да нестану”.

Хрватски напад на Крајину дуго је и систематски припреман. Није био тајна ни у свјетским ни у регионалним престоницама, укључујући и Београд.

Али, Крајшницима није било помоћи.

Зараћене југословенске републике чекале су Дејтон, а Срби из Хрватске су у прекомпоновању политичке географије Балкана једноставно постали – “прекобројни”, пише РТС.

Великим силама, Крајишници, као чувари границе од упада из Отоманске империје, одавно нису више били потребни. Туђман их је упорно денунцирао као “реметилачки фактор” који стоји на путу хрватског државног сна. Милошевићев режим им је уливао лажну наду и на крају их оставио на цједилу.

Посвађани и политичким изазовима недорасли крајишки лидери само су запечатили најлошији од свих могућих сценарија.

Тако је крајишким Србима, почетком августа 1995, једино остављено довољно времена да наврат-нанос покупе мало одјеће, посједају у тракторе и заврше баш онако како им је цинично и наци-усташки поручивао Стјепан Месић – да им од родне земље трагови остану једино на обући.

Колонама са тракторима није био дозвољен улазак у Београд, осим пролска Булеваром Арсенија Чарнојевића.

Срби који су остали у Крајини, а ријеч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције “Олуја”, 7. августа.

Према подацима Документационо-информативног центра “Веритас”, у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције “Олуја” убијено 670 цивила.

Туђман је најзад ликовао. У говору на отварању Ратне школе “Бан Јосип Јелачић” у Загребу, 14. децембра 1998. године, хрватски предсједник каже: “Српско смо питање, дакле, ријешили, неће више бити 12 посто Срба или девет посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе.”

Апелационо вијеће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, новембра 2012. године, није нашло да постоји одговорност високих хрватских официра и функционера за злочине почињене у “Олуји”, односно да нису криви за “удружени злочиначки подухват с предсједником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протјера српско становништво из Книнске Крајине”, како је наведено у оптужници. Генерали Анте Готовина и Младен Маркач, претходно осуђени на 24, односно 18 година затвора, ослобођени су.

У Хрватској је и раније и ове године мањи број невладиних организација и појединаца подсјећао на злочине почињене над Србима.

 

Усташки пир у Книну

 

У Книну се сутра открива споменик Фрањи Туђману и слави годишњица “Олује” уз концерт Марка Перковића Томпсона, “прослављеног” по пјесми “Јасеновац и Градишка Стара”.

У Србији и Републици Српској данас се одржавају помени, а 5. август је проглашен Даном жалости.

 

 

ИЗВОР: РТС