Дошла глобализација Америма главе: Кинези купили Холивуд, „Дизни“, 15 US-радио станица…

Дмитриј Косирјев

ВАШИНГТОН ДУГУЈЕ КИНИ 1,3 БИЛИОНА ДОЛАРА, А ВЕЋ СЕ ПОЈАВИО И САЈТ „КИНА ПОСЕДУЈЕ САД“

 

 

  • Имају уговор на основу којег Кина може добити од САД мрежу од 8000 биоскопа
  • Американци се већ боје да снимају филмове који би могли увредити некога у Кини, јер онда неће остварити профит на кинеском тржишту. У „Црвеној зори“ су зато преснимили инвазију Кине и претворили је у инвазију Северне Кореје. Цензурисали су сцене када ванземаљци руше Велики кинески зид – јер би то узнемирило Кинезе
  • Американцима се предлаже да се област мас медија (и филмова, такође) прогласи „стратешком“, то јест да се изгради „кинески зид“ против идеолошке доминације Пекинга
  • Људи који озбиљно мисле да је Кина – комунистичка, безнадежни су. Зато што је најзанимљивији феномен успона Кине – њена неидеологизованост. Пекинг ни кроз какве канале не емитује своју идеологију. Једноставно зато што је нема, осим уобичајене поруке гледаоцима да постоји велика, древна, економски и на сваки други начин моћна цивилизација – Кина. Пекинг не пропагира идеје Маркса или Маоа, можда само Конфучија

 

 

АКО неко мисли да се „Кремљ меша у процес председничких избора у САД“, – а што је главна америчка прича за застрашивање народа – то није тачно. У Америци, осим страшних прича постоје и бабароге. А то је Кина, која је једноставно купила Америку.

Пре свега, у области информисања – и то не само, на пример, радио станице већ и сам Холивуд.

Кина, као што се и очекивало, веома будно прати све и свакакве антикинеске акције у Сједињеним Државама. Дакле, она није пропустила појаву видео-сајта под називом „Кина поседује САД“, креираног од не тако познатог Центра за америчку безбедност.

Да сте пре неколико година на интернету потражили исто то „поседовање“, то јест, China Owns US, нашли би само размену мишљења о новцу. То јест о томе, да је Америка до гуше у дуговима према Кини, јер Пекинг годинама активно купује америчке државне обвезнице.

Али, данас то зло Американцима долази с друге стране. Чак су објаснили: замислите, ми им дугујемо 1,3 билиона долара – али то није главни проблем. За сада се не зна чији је то проблем, наш или кинески.

Постоје много озбиљније ствари и о њима се говори на видео клипу Центра безбедности. На пример, уговор на основу кога Кина може добити од САД мрежу од 8000 биоскопа. Или чињеница да већ данас друга суперсила на свету контролише 15 америчких радио станица.

Постоји прича да док САД и неке европске државе чупају косу због, за њих необјашњивог, успеха Russia Today или Спутњика, Кина остварује много веће успехе у области мас медија. Захваљујући пре свега инвестицијама у тој сфери.

То јест, Кина побеђује Запад на терену, који се до скоро сматрао апсолутно западним доменом.

Видео клип ће вам открити како су Кинези фактички већ купили цео Холивуд, укључујући и „Дизнија“.И ту није само реч о реалном постојању вишемилијардних кинеских инвестиција у овај уносан бизнис. Па чак ни о томе да на кинеским екранима иду филмови иако холивудски, али заправо испродуцирани од стране холивудских Кинеза.

Главна ствар је: аутоцензура у Холивуду.

Американци се боје да снимају филмове који би могли увредити некога у Кини, јер онда неће остварити профит на кинеском тржишту.

У „Црвеној зори“ преснимили су инвазију Кине у инвазију Северне Кореје. Цензурисали су сцене када ванземаљци руше Велики кинески зид – јер би то узнемирило Кинезе.

Шта као одговор може и треба да се уради: видео предлаже да се област мас медија (и филмова, такође) прогласи „стратешком“, то јест да се изгради „кинески зид“ против идеолошке доминације Пекинга.

 

 

karikatura

„Можемо ли, само на тренутак, да причамо о политичким затвореницима?”

 

 

Реч је, наравно, о самој цензури у сваком облику. Уосталом, иста је таква реакција стандардног „западњака“ на руске међународне медије: угушити, не емитовати.

Како на све ово одговора сама „кинеска пропаганда“?

Самозадовољно и попустљиво.

Подсећа: ако желите да видите шта ради амерички бизнис у Кини, можете отворити сајт „САД гутају Кину“. Штавише, већина блокбастера на кинеском тржишту и даље су амерички филмови.

Већина књига које се преводе у Кини су такође из Сједињених Држава. А за кинеске студенте САД су – прва жеља за добијање образовања. А да не спомињемо чињеницу да се производња кинеских аутомобила, смарт-телефона, софтвера и осталог не може замислити без америчке технологије.

То јест, Кина верује у глобализацију економије, не плаши је се и сматра да јој глобализација погодује. А Американци, или један њихов део, плаше се да ће изгубити у овој игри коју су сами измислили.

Ево, на пример, кинеска аналитика – са инфографиком и осталим сликама – своди се на чињеницу да је извоз кинеских производа широм света створио солидну основу за јачање глобалног кинеског утицаја. Постоји чак и идеја да је (Запад) за време „глобализације 1.0“ веровао да ће му у победи користити међународне организације, које су гурнуле у страну националне владе. А сада се одвија „глобализација 2.0“ коју ипак покрећу земље и државе.

Поменута аналитика учтиво Кину ставља тек на 4. место у свету по утицају на глобализацију, али исто тако истиче да њена улога рапидно расте. У овом и другим материјалима приметна је једноставна идеја да је инструмент утицаја – високо-технолошка кинеска роба која осваја свет.

А Сједињене Државе или људи који мисле у правцу „купиће нас Кина“, налазе се у смешној улози глобалиста који пре свега мисле о идеолошкој борби, о супериорности западних вредности и озбиљно предлажу затварање врата пред идеолошким утицајем Пекинга.

То су оне добре вредности, које треба сачувати час од Russia Today, час од кинеских инвеститора у Холивуду.

Ако говоримо само о видео-сајту China Owns US, на њему је идеолошки све просто и примитивно. Приказује се одавно мртви друг Мао, тврди се да кинески инвеститори у САД имају добре везе са „лидерима Комунистичке партије Кине“…

Људи који озбиљно мисле да је данашња Кина – комунистичка, безнадежни су. Зато што је најзанимљивији феномен успона Кине – њена неидеологизованост.

Интересантно је посматрати кинески информациони налет на спољни свет. Ствар је у томе што ни кроз какве канале Пекинг не емитује своју идеологију. Једноставно зато што је нема, осим уобичајене поруке гледаоцима да постоји велика, древна, економски и на сваки други начин моћна цивилизација – Кина.

Пекинг не пропагира идеје Маркса или Маоа, осим можда Конфучија. Уосталом, ни Русија не извози у свету идеолошку алтернативу. Максимално – визију одређених чињеница у неким међународним субјектима, посебно ако се ове чињенице из неког разлога скривају од стране других информационих извора.

Нико никоме не обећава да ће га „сахранити“, као што је то радио Хрушчов током минуле епохе (он је мислио да ће капитализам нестати, а комунизам остати заувек).

А онда, шта је то код нас лоше за уплашене америчке или глобалистичке (по западној верзији) патриоте?

Остаје једноставан закључак: једино то што постојимо. Тачније, то што неко други, осим Запада, може имати некакав утицај у свету, укључујући и кроз инвестиције и продају робе. А, ако тај неко још предлаже неке норме и правила трговине, а да не помињемо алтернативни став о рату и конфликтима – то је онда тек прави ужас.

 

Превео: Срђан Ђорђевић

 

 

ИЗВОР: Факти