ДОМАЋИ ПОСЛОДАВЦИ НАЈНЕПОПУЛАРНИЈИ

Александар Микавица

Код странаца би радила трећина грађана Србије, четвртина би да буде „свој газда”, а сваки пети највише воли државни посао

 

 

Да би се добио посао у Србији треба имати радног искуства, знања и вештина, среће, а ни веза није на одмет, иако је ту врсту „препоруке” хиљаду анкетираних грађане Србије ставило тек на четврто место међу неопходним условима за запошљавање.

У истраживању сајта poslovi.infostud.com, у сарадњи с водећим порталима за оглашавање послова у Босни и Херцеговини и Хрватској, с намером да се „сними” стање на тржишту рада у ове три земље, супротно уобичајеном мишљењу, већина анкетираних у Србији , када би могла да бира, не би изабрала „државни посао”. Највише, готово трећина, најрадије би радила у некој страној фирми, четвртина би да „буде свој газда”, а сваки пети волео би државну службу.

У анкети је било 60 одсто незапослених, 30 процената запослених, а око десет одсто који се још школују.

Држава као послодавац подједнако је популарна у све три земље, а рад за домаћег приватног послодавца подједнако је непривлачан свима. У Србији је свега девет одсто испитаника изабрало ову могућност.

Супротно уобичајеном мишљењу, на радном месту испитаницима су најбитнији међуљудски односи – 29 одсто, затим признање за обављен рад – 24, док је новац тек на трећем месту. Четвртини испитаних је најважније колико ће бити плаћени.

На списку Националне службе за запошљавање у Србији у овој години у просеку је било око 740.000 људи месечно који траже посао. Готово трећина незапослених испитаника у овој анкети без посла је од једне до три године, а сличан је и број оних који су без посла мање од годину дана. Око 17 одсто анкетираних незапослених не ради више од пет година.
Најкраћи „стаж” на бироима за запошљавање имају анкетирани у Хрватској. Њих 27 одсто незапослено је свега три месеца. Таквих је 14 процената у Србији, а 15 одсто у Босни и Херцеговини. Као и прошлих година, већина незапослених испитаника, готово 70 одсто, тражи било какав посао, без обзира да ли је у вези са струком. Искључиво у својој струци радила би трећина испитаника, а њих два одсто изабрало би посао изван струке.

За 63 одсто незапослених испитаника при одабиру посла најважнија је сигурност радног места и новац – 68 процена, док је за нешто мање испитаника (58 одсто) важна могућност професионалног усавршавања и напредовања.

Без обзира на кризу, две трећине запослених испитаника из Србије планира промену посла. Сваки пети анкетирани је изјавио да не жели да мења посао. Око 16 одсто је казало да би посао променили само ако морају. Као и прошлих година, посао највише намеравају да промене испитаници из Србије, а најмање Хрвати.

Упркос високој незапослености, која се, према званичним подацима, у овој години благо смањује, око 53 одсто испитаника из Србије навело је да се не боји за своје радно место. Највећу забринутост због губитка посла у региону изражавају Хрвати – 45 процената, у односу на 36 одсто испитаника у Србији и готовио исто толико у БиХ.

Већина испитаника спремна је да волонтира уколико би постојала могућност сталног запослења. Половина анкетираних школараца у Србији очекује да ће посао наћи у року од шест месеци. Нешто више од четвртине сматра да ће им бити потребно годину и више. Да ће посао тражити пола године до годину дана сматра 18 одсто испитаника, а петина сматра да ће им бити потребно шест месеци до годину дана.

Око половине анкетираних који се још школују сматра да је најбоље посао тражити одмах након завршетка образовања, док би трећина то чинила и током школовања. Слични подаци важе и за БиХ док највећи број испитаника из Хрватске сматра да посао треба тражити још током школовања.

 

 

ИЗВОР: Политика