Доказано је да родитељи успешне деце имају ових 10 особина

Психолози покушали да открију какве то карактеристике морају имати родитељи, односно, које су то особине стварних родитеља који су успели да васпитају и подигну на ноге успешну децу и још успешније људе.

Сви родитељи желе да им дете буде добро, васпитано, да добро учи, да буде мотивисано, послушно, како би једнога дана могло да израсте у исто тако доброг, поштеног и наравно – успешног човека.

На жалост, не постоји прави рецепт којим ћете то и добити само зато што то јарко желите, али – постоје смернице како да ви као родитељ ипак утичете на све што желите свом детету.

Родитељи су наравно темељ, а све остало касније у животу могу бити праве ствари на правом месту, упорност, срећа и напоран рад, али без доброг темеља готово да и нема успеха. Зато су психолози покушали да открију какве то карактеристике морају имати родитељи, односно, које су то особине стварних родитеља који су успели да васпитају и подигну на ноге успешну децу и још успешније људе.

Ово је оно што карактерише родитеље успешне деце па ако желите да проверите какве су шансе да ваша деца од малих ногу усвоје карактеристике успешних људи само их упоредите с оним што ви радите и оним ко ви јесте данас:

 

1. Они своју децу терају на “рад”

 

Ако дете никада неће да пере судове, то значи да ће од малих ногу научити да ће те судове опрати нетко други. И не само то – тако неће стећи представу о томе шта рад заправо значи, односно, неће схватати да свако од нас треба да има улогу у раду да бисмо могли остварити неку целину. То је допринос на који неће бити навикнути и самим тим расту шансе да ће деца без обавеза израсти у људи који неће знати да цене тимски рад, којима неће падати на памет да морају једнако да доприносе друштву и да буду емпатични не само према другим људима већ и раду тих других људи. То је део закључка једне од највећих студија икада направљених на ову тему – Харвард Грант Студy, у којој стоји још једна важна мисао. А то је да деца која од малих ногу немају своје задатке и обавезе неће исто касније гледати на рад, већ ће га сматрати нужним злом, а не начином живота.

 

2. Они своју децу уче социјалним вештинама

 

Научници са универзитета Дјук који су учествовали у 20 година дугој студији, а у којој су пратили 700 деце од вртићког узраста до навршених 25 година, заиста су пронашли снажну везу између успеха и њихових ранијих социјалних вештина. Деца која су од малена била гурана у друштво, која су се социјализовала с децом различитих узраста и раса, у најразличитијим ситуацијама, заиста данас показују много већи степен разумевања за друге, боље реагују на туђу несрећу, бол, лакше пружају помоћ другима, боље разумеју различите ситуације, боље се носе са стресом, лакше и сами траже помоћ.

Иста је студија доказала и то да деца која су у раној младости била више изолована имају много веће шансе да у узрасту у ком ће млади успешни људи постајати још успешнији, они заврше у затвору – маргинализовани као што су и сами у детињству навикли да маргинализују и игноришу друштво и друштвене норме.

Студија је тако закључила да су управо социјалне и емоционалне вештине пресудне ако желимо своје дете најбоље да припремимо на здраво одрастање.

 

3. Уче их да имају висока очекивања и исто тако пуно очекују од своје деце

 

Ех сада – неке су студије доказале да није добро децу одгајати у духу превисоких очекивања, али исто тако није добро одгајати их с прениским очекивањима, и зато се држите златне средине. Не намећите им стално своја висока очекивања за све чега се дете подухвати, али оне велике ствари као што је очекивање да ће ваше дете успешно да заврши школу и факултет стварно могу бити присутне жеље током васпитања. То су показале и студије, а постоји и појам познат као Пигмалионов ефекат који дословно каже да индивидуална уверења и очекивања утичу на оно што се догађа. Другим речима, ако ће дете да одраста са ставом (утицајем) родитеља да ће то дете једнога дана да иде у школу и добро учити како ми могло да упише факултет – стварно су велике шансе да ће дете тај појам једноставно схватити као свој пут. Без наметања и терања – само с очекивањима.

 

4. Они имају здрав однос са свима око себе

 

Родитељи који не вређају друге, који не сматрају себе више вредним од других, који негују односе с различитим људима – то су карактеристике из којих ће дете научити јако пуно и то само зато што се неће налазити у конфликтним ситуацијама. Људи који негују односе с блиским, али и мање блиским људима, сваки конфликт ће пробати да решити на нормалан, миран и здрав начин, а када дете тако нешто посматра у годинама свог одрастања и разумевања света – научиће како да се с истим тим светом носи такође на овакав здрав и квалитетан начин.

Студије које то потврђују доста су се заправо базирале на питањима конфликата у породицама с разведеним родитељима и кажу како је за дете много боље уколико – рецимо, конфликтан отац не буде присутан у његовом животу, да се деца много боље адаптирају и да су заправо много боља након што су се конфликтни родитељи растали, односно након што је конфликт нестао из њихове свакодневице.

 

5. И они сами имају виши ниво образовања

 

Иако само образовање често нема једино улогу у успеху неког човека, ипак је доказано да родитељи с вишим нивоом образовања заиста одгајају успешнију децу. То је у једну руку повезано с оним већ раније описаним високим очекивањима, али и праксом, јер деца воле да се упоређују са својим родитељима. Наравно, ако су и деца препознала да су њихови родитељи успешни. Исто тако је доказано да се у великој већини случајева понавља прича малолетних мајки, односно, да деца се чије мајке или очеви нису завршили школу, поводе њиховим примером сматрајући то довољно добрим нивоом образовања јер више од тога нису научили од својих родитеља.

 

6. Уче их математику пре свега

 

Запањујућа је информација да деца која су јако рано схватила концепт математике касније показују завидан степен успешности. То је показала огромна студија на узорку од 35.000 деце широм САД-а, Канаде и Велике Британије, а која је стварно повезала успешност људи и рано схватање бројева. И то не само бројева и сабирања, већ јасног концепта рангирања и односа међу бројевима што је деци касније донело низ предности и за схватање економије, пословања. Доказали су чак да је много боље дете пре школе учити бројкама и односима међу бројевима јер су таква деца с почетком школовања показала пуно боље резултате у учењу слова и читање те касније стекла више љубави према знању и литератури.

 

7. Имају јако добар однос с децом

 

Студија рађена на узорку људи који су рођени и живели у сиромаштву показала је да су деца из таквих породица била пуно успешнија уколико је однос у породици био квалитетан, с пуно разумевања, стрпљења и љубави него код деце рођене у сиромаштву и притом још јако лошим породичним односима.

Другим речима – пажљивији родитељи имају обичај да много мање наређују, али много више одговарају на дететове потребе, разумевају њихове жеље и њихову индивидуалност, па су створили чвршћу и сигурнију базу да дете с више ветра у леђа стаса и крене да истражује своје сопствене могућности.

 

8. Чувају се стреса

 

Не толико ради здравља и себе самих већ да њихов стрес не утиче на дете. Јер стрес које људи доносе са собом с посла, стрес због незапослености, стрес због недостатка времена утиче на децу и више него што се мисли. Наиме, ако мајка, на пример, стално показује незадовољство и стрес јер не стиже сваки дан да уради и посао и да брине око деце, домаћинства – деци заправо даје један негативан поглед на свет који деца усвајају и једноставно кроз живот покушавају да избегну рецимо мултитаскинг, сматрајући да нису довољно способни да одраде више ствари одједном. Да не говоримо о томе да родитељи под стресом једноставно нису у стању да створе топло, пријатно и срећно окружење за своје дете.

 

9. Они препознају напоре упркос грешкама

 

Једна од горих ствари које родитељи могу да ураде својој деци у жељи да их направе успешним, јесте да их стално гурају и стално грде због њихових грешака и неуспеха. Родитељи стварно успешне деце чине то на бољи и свакако суптилнији начин – својој деци дају подршку уместо да их гурају, хвале их због њиховог труда да у нечему успеју и теше их приликом неуспеха, дајући им до знања да су неуспеси саставни део успешног живота.

 

10. И маме раде

 

Још једна студија спроведена на тему успешне деце показала је да мајке које остају код куће или раде од куће цело дететово детињство утичу на децу и то – лоше. Не у смислу времена које им посвећују, већ у смислу утиска да сваки човек мора да ради.

Тако је екипа са Харвардске Пословне школе дошла до податка да су ћерке мајки домаћица касније у животу налазиле мање плаћене послове од ћерки чију су родитељи радили, а да је њихова плата у просеку била мања за 23 посто.

Иста студија показала је и да синови мајки домаћица пуно теже прихватају кућне послове, навикнути да то мама све уради сама, док су синови радних мајки чешће присиљени да учествују у свим кућним пословима, а што опет води оној првој споменутој особини – да деца која одмалена имају задатке касније показују много бољи ниво успешности у друштву.

 

 

 

ИЗВОР: Index.hr