ДОБАР СРБИН ЈЕ ЈЕДИНО – ХРВАТ!

Мислав Хорват

 

Кад би имао прилике рећи само једну реченицу људима који воде Србију (ако јој ти исти уопште желе добро) о политици Србије према Хрватској рекао би им ово:

Вјеровање да вас Хрвати неће нападати јер ви не нападате Хрвате је исто као и вјеровање да вас лав неће појести зато што ви не једете лавове.“

Рецимо да се у тренутку потписивања краја рата између двије војске одигравала негдје још нека битка. Ракета која је била испаљена на противничку војску и даље је летјела према свом циљу иако је баш тада потписан мир. Ракета је била програмирана и зато се није зауставила. Исто је са Хрватима. Није битно је ли рат или мир, хрватска нација је створена и програмирана да напада Србе. Не постоји нити један човјек који прихваћа хрватство, а да уједно није и анти-Србин. Као што су и писали многи хрватски интелектуалци попут Мандића, Хрвати свој идентитет изграђују на анти-српству. Зато је могуће чути на утакмици између Хрватске и Исланда да хрватски навијачи пјевају о клању Срба, иако Исланд са Србијом нема везе. Сврха ракете је да погоди циљ, сврха хрватства је анти-српство.

Хрватство је паразитска идеологија. Паразит живи тако што искориштава ресурсе домаћина. Само за себе, без Срба, хрватство не може постојати. Оно је увијек „анти“, увијек „против“. Тешка је то и горка спознаја. Да је људе који су некад били Срби Католичка црква програмирала да буду највећи непријатељи Срба. Ту чињеницу српски политичари морају увијек имати на уму. Јер догађаји од 1941.-1945. као и они од 1991.-1995. само су прва фаза. За Америчке досељенике добар Индијанац био је једино мртав Индијанац. За Ватикан, добар Србин је мртав Србин или евентуално покатоличени Србин – Хрват. Јер Хрвати су народ који не мари за част, у католичким културама част је непотребна категорија коју је замјенио макјавелистички модел по којем циљ оправдава средство. Зато се ватиканска пропаганда у борби против Срба служила лажима, покољима, протјеривањима… а све у циљу привођења Срба у „праву вјеру“.

Како су Срби на просторима данашње Хрватске прихваћали католичку вјеру, тако су се све више расрбљавали. И није толико битно јесу ли се изјашњавали као Срби, радило се о томе да су се њихове менталне и духовне матрице мјењале. Они су са католичком вјером постепено прихваћали и католички менталитет, католички начин размишљања. Нису ријетки примјери када је неки Србин продао част. Али већ то што се част могла продати, издати, погазити показује да је она у српском друштву била важна категорија. У хрватском она није постојала као што не постоји ни данас.

Још за вријеме тридесетгодишњег рата између протестаната и католика у 17. стољећу, војне јединице из хрватске које су биле састављене углавном од Срба католичке вјере чиниле се најсвирепије злочине. У 2. свјетском рату, неколико хиљада Хрвата на источном ратишту били су од самих њемачких заповједника описани као пљачкашка хорда која је чинила стравичне злочине над женама и дјецом. Како је људско биће уопће могло чинити такве злочине попут овдје споменутих или оних у Јасеновцу и Олуји питање је за психологе. Вјерујем да дио одговора лежи у учењу по којем је католичка вјера једина спашавајућа, а сви остали, чак ако су чинили ма каква добра дјела иду у пакао. Као што конквистадори у Индијанцима нису видјели људска бића, тако вјероватно Хрвати у Србима нису видјели људе, него заблудјеле шизматике које треба или покрстити или побити.

Недавно је један високо рангирани израелски политичар на питање зашто је израелска вањска политика склона Хрватима одговорио: „Ја много више волим Србе него Хрвате. Али за разлику од Срба, од 1992. кад је настала, до данас, Хрватска је увијек на страни Израела и Америке.“ Заиста се у овим ријечима крије суштина. Довољно је да Американци само спомену санкције Русији, Хрватска их већ уводи. Хрвати имају такав слугански менталитет, да попут издресираног пса већ унапријед знају шта њихови господари желе.

Србија може бирати. Ако изабере политику у којој ће гледати своје интересе стално ће бити у сукобу са западом, стално ће Хрвати као потрошно средство Запада бити гурани на Србе, у неким новим „Олујама“. Ако пак, Србија изабере да се савије пред Западом, онда то више и није Србија. Ако Срби попут Хрвата клекну, а још притом и прихвате католичку вјеру засигурно би сви ванско-политички проблеми Србије нестали, али да ли би то и даље били Срби? Јер српски дух не трпи ограничења, слуганство и додворништво. Срби су једини народ који се сам ослободио од Турака, док су Хрвати увијек први претрчавали у табор побједника, Срби су остајали уз своје савезнике чак и онда кад би ти савезници и сами себе издавали. Загреб је одушевљено дочекао нацисте. Београд је рушио тројни пакт онда кад се ни Совјети нису имали храбрости супротставити Хитлеру. Док су се Хрвати скривали по подрумима ради два мига 21 који су надлетали Загреб, Срби су са мајицама на мете на мостовима чекали НАТО авијацију.

Данас се, углавном међу проданим српским интелектуалцима може чути како је Србија имала јако пуно страдања и патње ради таквог става. А коју је Хрватска имала корист од клечања? Је ли Хрватска у дуговима до грла, пуно већим него Србија (вањски дуг Хрватске је двоструко већи од дуга Србије, иако је Хрватска двоструко мања)? Јесу ли све хрватске фирме, банке, хотели, телекомуникације у власништву странаца? Да ли десетине хиљада младих сваке године напушта Хрватску, а према посљедној анкети 82 посто Хрвата жели напустити Хрватску?! И гдје је та корист од тога што је Хрватска безпоговорно прихватила све што је запад тражио, ушла у Еуропску Унију и послала своје војнике да у склопу НАТО империјалистичких ратова убијају дјецу по исламском свијету? Ситуација долази до апсурда кад у посљедњем хрватско-српском сукобу око границе Еуропска Унија не стаје на страну своје чланице Хрватске, већ на страну Србије! И како након свега ико у Србији може тражити од Срба да постану Хрвати?!

 

 

ИЗВОР: СРБИН.ИНФО