Ђакон Ненад Илић: Елита и плебс

  • На основу неких најновијих релативно објективних истраживања већина људи у Србији незадовољна је досадашњим учинком власти, нема претерано оптимистичке прогнозе, али ће ипак већином гласати за оне који су били у досадашњој влади.
  • Већи део тих бирача припада категоријама ниско образованих и оних старијих од 60 година. Међу њима је најмањи број оних који користе рачунаре у односу на остале групе бирача.
  • И то је то.

 

Бојкот на изборима који су пред нама није посебно изгледна опција пошто ће изгледа на изборе изаћи више од половине уписаних. Ја сам лично као и многи највише за ту опцију, али ако оних који бојкотују није драматично преко 50 посто – онда се ради о неуспеху. Чак и ако група оних који бојкотују буде већа од партије са највише добијених гласова.

Такав је механизам страначке демократије.

Истраживањима, па и оним релативно објективним, треба само релативно веровати. Наравно.

Али узмимо да неко ко припада пресеку који одређују скупови: високобразован (шта год то значило) мање од 60 година (значи у пуној радној снази), користи интернет (као сви који ће можда ово прочитати) и мада не види никакво здраво решење на политичкој сцени изађе да гласа.

Онда се као и увек деси да изборе добије неко за кога он није гласао. И све се наставља по старом. А све због оних нискообразованих, старијих, технолошки назадних…

Тако – високообразовани, радно способни, технолошки напредни и добро информисани људи дођу у искушење да се гневе на све оне који то нису а који подржавају власт манипулатора. Без обзира да ли они сами излазе на изборе или не. Могу да развију елитистички презир према тим људима, чак мржњу због тога што им ето они упропаштавају живот.

Без обзира шта буде резултат избора: да ли су заиста криви они социјално угрожени, са нижим образовањем и они највише уплашени за своју егзистенцију, који би подржали и најтању стабилност државе од које у потпуности зависе? Или је крива невероватно плитка и неозбиљна а тако опште прихваћена логика „демократских избора“? С партијама, медијима и осталим пратећим глупостима? Лош изборни систем, лош систем представништва? „Тако ради цео свет“?…

А ко би могао да направи бољи систем? Да ли они необразовани, стари и технолошки заостали или…

Елита или макар оно из чега би елита могла да настане ако желимо да опстанемо мора да преузме одговорност. Било би добро кад би ови избори изнервирали све високообразоване, радно способне, за компјутерима, тако да усмере свој труд у правцу прихватања одговорности. Па онда да се из тог труда појави некаква елита и некакав програм и некаква, некаква, толико жуђена обнова.

 

ИЗВОР: Фјесбук страница ђакона Ненада Илића