Дејан Баљошевић: Није наше да чувамо мир, него Србију

  • Уколико би Београд пристао да призна независност Косова или уколико би се задовољио етничким разграничењем којим би задржао само незнатан део севера Косова, аутоматски би, у блиској перспективи, Србију свео на „Београдски пашалук“

ПИШЕ: Дејан Баљошевић, Ораховац

 

Сви који су имали прилику да са КиМ путују ка централној Србији преко административног прелаза Мердаре знају да је област од Мердара до Куршумлије слабо насељена, или боље речено пуста, јер на свака три брда долази тек по која кућа која је углавном напуштена и практично тек у Куршумлији наиђете на бројнији српски живаљ. Стога је тешко и депримирујуће замислити живот у овој сиромашној општини, из које се млади ионако годинама уназад исељавају због недостатка посла, уколико би на Мердару била званично успостављена државна граница Републике Косово тј. Велике Албаније.

Исто тако, замислите ситуацију и на северу Косова тј. у Рашкој области, где Бошњаци све гласније и смелије износе своје сепаратистичке и сеционистичке идеје, па се запитајте којим бисмо им се аргументима супротставили уколико бисмо Албанцима признали право на независност и отцепљење. Овде намерно не помињем тзв. Прешевску долину јер не знам да ли ће она, у комбинаторикама које се помињу, бити припојена независном Косову или не.

Шта ће на све то рећи војвођански аутономаши који из прикрајка прате развој ситуације и вребају своју прилику за већом аутономијом северне покрајине којом би се дистанцирали од „губитничке“ Србије? Ако томе додамо одавно уочену економску миграцију становништва коју карактерише појава: док се Србија по ободима празни – Београд се пуни, онда видимо да се све јасније назиру контуре будућег „Београдског пашалука“ у који ће се сместити сви Срби – комформисти који су мудровали да смо Косово и Метохију одавно изгубили, да у Прешевској долини и Рашкој области немамо шта више да тражимо, да Војводина никада није била наша и томе слично.

Замислите млади брачни пар који живот у двоје почиње од нуле и планира да формира породицу и размислите да ли ће они, водећи рачуна за будућност своје деце (на коју се наш председник непрестано позива), имати смелости да започну породични живот у некој од поменутих области, након што оне, после по нас неповољног решења статуса КиМ, постану пограничне области које ће стално бити на линији ватре између Срба и Албанаца. Није тешко предвидети да ће будуће независно Косово додатно ка Шумадији и Београду потиснути осиромашено српско становништво са југа Србије. Нико од Срба неће хтети да живи уз границу са независним Косовом које ће се претопити у Велику Албанију, а која неће одустати од даљих претензија према српским територијама или ће, у најмању руку, бити крајње непријатељски расположена према остатку Србије и постати њен стални дестабилизујући фактор.

Плаши ме да званични Београд уопште не уочава ову опасност, јер да је тога свестан не би тако амбициозно најављивао изградњу ауто пута Ниш – Приштина – Драч, преко Мердара, чија би траса требала да прође преко територија на којима можда више и не буде Срба.

Уместо да брине о свим овим последицама по остатак Србије, у случају да Косово и Метохију под било којом формом не задржи под својим суверенитетом, Београд најављује да ће наставити преговоре у Бриселу уколико Приштина укине таксе од 100% на српске производе а не уколико повуче незакониту одлуку о формирању Косовске војске, што значи да се са тим помирио. При томе заборавља да је узалудно потрошио све важније теме у преговарима са Приштином, која је кроз исте дошла на корак до заокруживања своје независности и да више није заинтересована за даљи дијалог. Ако је Приштина кроз досадашње преговоре добила међународни позивни број, „границу“, царину, јединствено судство и друге атрибуте државности а сада и своју војску, поставља се питање о чему би, осим међусобног признавања или можда статуса севера Косова, могла даље да преговара са Београдом.

Због тога бих нашег председника, који је поводом очигледних опструкција Приштине и њених задњих дестабилизућих потеза дао изјаву да је његов најважнији задатак да сачува мир, подсетио да је његов најважнији задатак да сачува целовитост Србијејер мир никада не зависи само од нас, али Србија зависи само од нас.    

Стога не видим друго решење осим да Србија, сатерана уза зид, преварена и понижена од Албанаца и Запада, прогласи окупацију своје покрајине као неотуђивог дела своје територије, или да барем суспензијом преговора замрзне конфликт, како би нам и такво недовршено решење оставило могућност и дало наду да истрајемо у проналажењу прихватљивог и праведног решења за будући статус Косова и Метохије.

 

ИЗВОР: https://facebookreporter.org/2018/12/23/dejan-baljosevic/