ДА ЛИ СУ ВЛАСИ РУМУНИ?

Све интензивнија политичка спорења и манипулације о пореклу, броју и положају Влаха на подручју источне Србије

Аутор: Стојан Тодоровић

Поштовање традиције: влашки фолклор, Фото Танјуг

 

 

Зајечар – Од почетка распада СФРЈ, првих година последње деценије прошлог века, почињу расправе и спорења и о “влашком питању”. Ипак, нема још правих научних одговора о томе ко су, у ствари, Власи. Подељена су мишљења о њиховом пореклу, о томе колико их стварно има и да ли су и колико економски, политички и културно обесправљени. Умножавају се произвољна тумачења лидера новооснованих политичких странака, нарочито уочи избора, а посебно је “збуњујући” био дводневни Међународни симпозијум о Власима – Румунима на Балкану (за округлим столом о правима националних мањина у Југославији, Румунији и Бугарској). Скуп је одржан у Зајечару 6. и 7. априла 2002. године, непосредно уочи пописа становништва у СРЈ.

Коначно, основан је и Национални савет Влаха (званично регистрован 31. јула ове године), али спорења међу лидерима седам влашких странака у Бору, Зајечару, Неготину, Кучеву и Петровцу на Млави не престају. Отуда нема ни јединства у Националном савету. Најжустрија су управо спорења о пореклу ове етничке заједнице и честим манипулацијама у “тумачењу” ове теме. Још на поменутом симпозијуму у Зајечару (сазвале су га невладине организације Србије, Румуније и Бугарске, а међу учесницима је био и један румунски академик) усвојен је закључак да Власи научно не постоје. Постоје, наводно, само Румуни и Арумуни, а у поздравном телеграму овом скупу Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, упозорила је да се “најозбиљније истиче влашки проблем” и да би лако могло доћи до “радикализације, етничке мобилизације и сукоба”.

Жути леци и црквени скандал

Али, ма колико да се труде, ни представници најмаштовитијих странака и невладиних организација не могу да убеде овдашњи влашки живаљ да је он румунског порекла и да је зато наводно нормално да се у пописима становништва сваки Влах изјасни као Румун. У агитацији за овакво опредељење трибунима таквих странака здушно су помагали и емисари из Румуније, и они званични, из румунске амбасаде у Београду и Румунске православне цркве из Вршца. Кружили су масовно 2002. године и жути леци којима су Власи позивани да буду Румуни.

Дошло је убрзо и до међуправославног црквеног скандала када је, 4. децембра 2004. године, у неготинском селу Малајница епископ румунске епархије из Вршца Данијел освештао новоподигнути сеоски храм, обављајући обред на румунском језику. Оштро је реаговао владика тимочки Јустин, позивајући се на споразум православних цркава по коме се непозвани не могу мешати у послове друге епархије. Умешали су се и локални политичари из Неготина који су затражили да се храм сруши, а затим су румунски званичници, преко румунског Министарства културе и вера, упозорили “српске рушитеље” да не руше румунски храм.

И поред настојања српске државе да помогне у решавању положаја националних мањина, и после оснивања Националног савета Влаха, спорења се настављају. У зајечарском месечнику “Тимочанин” (под насловом “Вапај угњетених или влашки екстремизам”) на ову тему управо су се ових дана оштро суочили др Славољуб Гацовић, који је пре шест година основао невладину организацију Ariadnea filum (у преводу са румунског “Аријаднина нит”), Драгослав Зајкесковић, председник странке Демократска заједница србијанских Влаха, и Димитрије Крачуновић, председник Демократског покрета Румуна Србије. Гацовић је изјавио како “поједини Срби и те како угњетавају његове сународнике Румуне” (не Влахе). Он је, вели, организовао растурање 8.000 оних жутих летака, уочи пописа 2000. године, али није много вредело. Пописи су, вели Гацовић, били намештени, па се Власима (Румунима) изјаснило “само” 46.000 становника источне Србије. А његових сународника, тврди он, у овом крају има око 350.000. И сви су они Румуни, без обзира на што су се изјаснили као Власи. Са његовим проценама очигледно се не слаже Димитрије Крачуновић, који каже да у источној Србији “нас Румуна има 740.000”.

Загонетне донације

– Власи не потичу од Румуна, они су аутохтони народ – категоричан је Драгослав Зајкесковић. – Идеје које пропагирају Драгомир Драгић (оснивач Форума за културу Влаха, 1992. године) и Димитрије Крачуновић спутавају Влахе да размишљају као свој народ и терају их да прихвате Румунију као земљу матицу.

Зајкесковић је оптужио невладине организације “које навијају за Румуне” да добијају новац из Румуније. Тврди како је недавно Ariadnea filum “од Румуније добила 70.000 евра ради очувања румунског језика и румунске културе”. Који румунски језик, пита Зајкесковић, тога овде нема…

Супротно Зајкесковићу, Крачуновић каже:

– Ми смо Румуни. Власи не постоје. То је погрдан назив за нас. Као када Роме називате Цигани. А када већ говоримо о Циганима, да кажем да они имају већа права од нас.

Званична статистика је, ипак, неумољива. Љубазношћу Милинке Милојевић, заменика начелника Одељења Републичког завода за статистику у Зајечару, званично смо обавештени о томе колико има Влаха и Румуна у Тимочкој крајини према попису из 2002. године.

Званично, дакле, у четири општине Борског округа (Бор, Мајданпек, Неготин и Кладово) живео је тада 146.551 становник, а међу њима је било 16.449 Влаха и 659 Румуна. Те пописне године суседни Зајечарски округ (Зајечар, Бољевац, Књажевац и Сокобања) имао је 137.560 становника. Међу њима Влаха је било 7.155, а Румуна 309. Извесно је, вели госпођа Милојевић, да оних који говоре влашким језиком има и више, али већина, по традицији, себе сматра Србима. Свако се, вели, слободно опредељује, без икаквих притисака, деценијама, и ту никакве агитације много не помажу. Бар за сада…

Наставак румунизације

Да се процес румунизације тимочких Влаха наставља – сведоче и две најновије провокације, које традиционалне Влахе и многе Тимочане нимало не остављају равнодушним. Најпре је 22. септембра ове године, одлуком већине у Националном савету Влаха, а на жестоко противљење осталих, донета одлука да се убудуће све седнице овог форума одржавају само на румунском књижевном језику.

Тимочка јавност затечена је, такође, недавним отварањем Централног бироа за источну Србију Заједнице Румуна Србије. Већ помињани “Тимочанин” наводи како је ова канцеларија, у Зајечару, отворена “полуилегално”. Шта ће Власима канцеларија Заједнице Румуна, откуда ту опет аташе за културу амбасаде Румуније у Београду и зашто на тај “загонетни скуп”, осим новинара локалне телевизије, нису позвани представници из свих осталих медија.

 

ОПШИРНИЈЕ О ПРОБЛЕМУ РУМУНСКЕ АГРЕСИЈЕ НА ВЛАХЕ И СРБЕ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ У КЊИГАМА “АНАТОМИЈА РУМУНСКЕ ПОЛИТИКЕ” И “РУМУНИЈА И РУМУНИЗАЦИЈА СРБА

 

 

ЦЕНА: 1.500,00 И 1.200,00 ДИНАРА

НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 064/224 334 9

 

 

ИЗВОР: Политика