ДА ЛИ СУ СРБИ РАВНОПРАВАН НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ?

Црна Гора себе дефинише као демократску државу која свим својим грађанима јемчи једнака права. Пракса свакодневног живота међутим, свједочи нам другачије. Бројке које је данас објавила Грађанска алијанса су шокантне. Срба скоро да нема у државним институцијама.

Како примјећују у Грађанској алијанси (ГА) сасвим је забрињавајуће то што су државни органи и институције и даље затворене за припаднике мањинских народа. То је вишегодишњи проблем који добија негативне тенденције. Подаци ГА и Министарства за људска и мањинска права показују да постоји висок ниво дискриминације по питању националне заступљености у државним органима и институцијама, наводи Милан Радовић, координатор прoграма за људска права у ГА.

Погледајмо шта нам је загарантовано Уставом: Члан 79 Устава Црне Горе јемчи мањинама право на аутентичну заступљеност у Скупштини Црне Горе и јединицама локалне самоуправе у којима чине значајан дио становништва и право на сразмјерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе. Члан 15 Оквирне конвенције за заштиту националних мањина прописује да држава која ратификује овај документ мора „створити неопходне услове за ефикасно учешће припадника националних мањина у културном, социјалном и економском животу и у јавним пословима, нарочито оним који се тичу њих“. Законом о мањинским правима и слободама такође је дефинисана сразмјерна заступљеност у државним органима и органима локалне управе.

Нова истраживања, на која напомињу из Грађанске алијансе указују на негативан тренд заступљености припадника мањинских народа. Национална структура запослених у државним органима и органима државне управе по истраживању Министарства за људска и мањинска права показује да су се, од укупног броја тј. од 6,808 упитника, у националном смислу, запослени изјаснили као: Црногорци 5.590 (82,11%), Срби 497 (7,30%), Албанци 90 (1,32%), Бошњаци 333 (4,89%), Муслимани 149 (2,19%), Роми 2 (0,03%), Хрвати 27 (0,40), остали 24 (0,35%) док се њих 96 (1,41) нијесу изјаснили.

У Специјалној антитерористичкој јединици (САЈ), као елитној јединици Управе полиције, нема припадника мањинских народа, док је у АНБ-у такође занемарљив број припадника мањинских народа. У Централној банци, која може послужити као примјер институције у којој су плате добре али и остали услови рада, од укупно 260 запослених, мање од 4% запослених су припадници мањинских народа. По резултатима Министарства за људска и мањинска права, велики је број институција које су једнонационалне.

Да ли сте стога може говорити о постојању основних људских права у Црној Гори или постоји дискиминација становништва прије свега по националној основи, којима се јасно ставља до знања да они у овој држави немају мјеста и да нису пожељни? Да они не могу да буду активни ученици у грађењу заједничког живота?

Не морамо ништа нагађати, статистика је веома јасна. Подсјетимо се покраденог пописа из 2011.г., тада се 28,3%  становништва изјаснило да су Срби а 44,98 % као Црногорци. Погледајмо још једном горње цифре: у државним органима ради 5.590 (82,11%) Црногораца а само 497 (7,30%) Срба. Може ли се овдје говорити о равноправности? У јединицама САЈ-а који су онако „храбро“ јуришали на сопствени народ током октобарских протеста нема ниједан Србин, док у Централној банци има само 4% запослених који припадају неком мањинском народу укључујући ту и Србе.

Да само подјетимо на још један податак са пописа: да говори српским језиком изјаснило се 42.88% грађана док се изјаснило да говори црногорским 36.97%, па ипак видимо како се силом намећу непостојећа слова азбуке, непостојећа јотовања у језику, и како језик који је по овој статистици већински не мањински бива дискриминисан, прогоњен. Како се инсистира на латиници за коју чак и Хрвати тврде да им је туђа. Слабо је познато да „језик“ на старословенском значи „народ“ и да је то можда највећи разлог због чега се прогони и српски језик и ћирилица.

У држави у којој влада велика незапосленост чини се да постоји велики број људи који немају скоро никаквих шанси да дођу до запослења, и то из једног очигледног разлога: јер су Срби. Не дати им запослење је најбољи начин да они буду гурнути у страну, маргинализовани, и као такви удаљени од било какве могућности да допринесу својим образовањем и способностима јачању ове државе која нам је заједничка свима. Могу ли се они стога осјећати равноправним грађанима ове државе? Нису они ти који су против Црне Горе већ је ова држава активно против њих.

У Грађанској алијанси овакав став према националним мањинама и траже избалансирану заступљеност припадника свих мањинских народа. То требамо да захтијевамо сви. Ова статистика треба да нам свима отвори очи. Ако је Срба на попису било 28,3 % и ако српским језиком говори већина становништва, тј. чак и они који себе сматрају само Црногорцима треба се упитати да ли су Срби заиста мањина? Или је у питању ипак дискиминација каква је позната само у нацизму и високо расистичким друштвима?

 

ИЗВОР:ИН4С