ДА ЛИ СЕ УСПОСТАВЉА АМЕРИЧКИ МОНОПОЛ НАД СРПСКОМ НАУКОМ

Сандра Гуцијан

 

Београд – Наставници и сарадници Филозофског факултета Универзитета у Београду апеловали су ових дана на министра просвете Срђана Вербића и челне људе Националног савета за високо образовање и са универзитета да се измени нацрт правилника о категоризацији и рангирању научних часописа.

Уколико би овакав правилник ступио на снагу, он не само да би био антиевропски и антинационални, поручују са најстаријег факултета у Србији, већ и – антинаучни, сматрају потписници апела. Ово питање је веома важно за универзитетску заједницу, јер на основу објављених радова у категорисаним домаћим и међународним часописима професори и научници добијају бодове.

Прикупљени поени битно одређују напредовање и звање свих научника у земљи, односно избор и реизбор на универзитету. С друге стране, из Министарства просвете поручују да су измене врло мале и да ће правилник ускоро ступити на снагу.

Једна од основних замерки професора јесте то што у нацрту новог правилника, више нема ЕРИХ листе (European Referent Index in Humanities), на којој су часописи окренути европском истраживачком простору, а коју саставља Европска научна фондација (окупља 72 најеминентније научне организације из 30 земаља). Остале су само листе приватних компанија „Томсон Ројтерс” (Thomson Reuters) и „Елсевир” (Еlsevier), на којима доминирају амерички часописи, који су углавном заинтересовани за теме са подручја САД.

„Постоје дисциплине које су универзалне, попут математике или медицине, али и оне које су локално специфичне, попут историје или археологије. Часописи који су на листи „Томсона Ројтерса” су углавном на енглеском језику и оријентисани на америчко тло. Зашто би часопис који се бави америчким Индијанцима објавио неки рад о Винчи“, каже проф. др Сташа Бабић, шеф катедре за археологију Филозофског факултета.

Иначе, објављивање рада у публикацији која је вреднована као „врхунски међународни часопис” аутору доноси осам до десет бодова. Поређења ради, објављивање рада у „водећем часопису националног значаја” бодује се са два поена. Наша саговорница истиче да су истраживачи оваквим Правилником принуђени да јуре бодове, а не да гледају шта је тренутно најважније истраживачко питање у њиховој области или колико ће то значити студентима, због чега ће опасти и квалитет рада.

„Овакво решење ће нас навести да уместо квалитета, у трци за бодове, гледамо где нам је најисплативије да објавимо рад. Јер, мање ће се бодовати књига коју објавим у Србији на српском језику, после годину дана истраживачког рада, него један чланак на енглеском у часопису са листе „Томсона Ројтерса”“, каже др Бабић.

И потписници апела који је са Филозофског факултета упућен министру Вербићу сматрају да ће фаворизовање америчких часописа довести у питање националне науке, попут националне историје, националне историја уметности, националне археологије и националне етнологије-антропологије, али и квалитет рада и звања научника који се овим областима баве у Србији.

„За највећи део хуманистичких, историјских и националних наука непримерено је да искључиво мерило буду листе профитних компанија „Томсон Ројтерс” и „Елсевир”. Опште је познато да су на тим листама доминантни амерички часописи – који не само што немају интереса за објављивање радова из српске историје, археологије, етнологије или историје уметности, као ни резултата филозофских, социолошких, психолошких, педагошких или андрагошких истраживања која се баве феноменима везаним за Србију – већ често немају ни добро информисане рецензенте“, наводи се у апелу.

Проф. др Вера Дондур, државни секретар у Министарству просвете, каже за наш лист да су измене врло мале и да су и домаћи и међународни часописи десетинама година овако категорисани.

„ЕРИХ листа никада није била у правилнику. На њој се налазе часописи које бисмо морали да купујемо да бисмо могли да пратимо радове, што је веома скупо. Осим тога, монографијама на српском језику чак је дат и знатно већи број бодова него раније“, изричита је др Дондур.

Она додаје да није била намера да се на било који начин ограничава рад научника, али додаје и да није могуће да се категоришу сви часописи на свету. Као илустрацију да наша наука није истиснута са страница угледних научних публикација, она наводи да је ове године у часопису „Нејчер” (Nature), једном од најцењенијих на свету, објављен рад из Србије на тему археологије.

Потписници апела, с друге стране, тврде да ЕРИХ листа јесте била у претходном правилнику и да је убачена после интервенције бројних организација и појединаца. Како наглашавају, куповина часописа и није потребна, јер је све могуће пратити онлајн, као што је случај и са часописима са друге две листе.

 

Бодови „код куће” и „на страни”

 

Научни часописи домаћег издавача рангирају се као „национални часопис међународног значаја”, „врхунски часопис националног значаја”, „истакнути национални часопис”, „национални часопис” и „домаћи новопокренути научни часопис”.

За радове објављене у њима, може се добити од 0,2 до два бода. Највише их је из области историје и етнологије (73), а најмање из геонауке и астрономије (4).

Иначе, највише бодова се добија за „истакнуту монографију међународног значаја” (14), а упола мање за „истакнуту монографију националног значаја”.

За предавање одржано на скупу од националног значаја добија се 1,5 поена, а на међународном – највише 3,5 бодова.

 

 

ИЗВОР: Политика