ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО: Ђердапска клисура четврта по лепоти на целом свету

Сајт „Виртуал турист“ објавио листу фасцинантних клисура занимљивих авантуристима који не воле статичан одмор.

У мору туристичких понуда за најразличитије укусе —  за оне који воле излежавање по плажама, оне који вреднују број звездица за категоризацију хотела, и авантуриста жељних истраживачких тура — сајт „Виртуал турист“ понудио је листу десет најлепших клисура.

На четвртом месту налази се Ђердап. Природан усек моћног Дунава на току кроз Србију описан је као бисер који красе одлични услови за планинарење.

Редакција сајта је уз сваки наведени локалитет са листе дала је и кратки опис. За Ђердапски клисуру је написано да се простире 100 километара дуж Дунава и да је окружена шумама.

„Национални парк није широк, али су около прелепе шуме које пружају јединствен осећај“, наведено је на сајту, а преноси Политика.

На првом месту листе према овом избору је Сакликент кањон у Турској. Налази се на 50 километара од града Фетије. Дугачак је скоро 18 километара, а на појединим местима дубок и до 300, што га сврстава међу најдуже и најдубље на свету. За туристе врло важна информација гласи да је за посете отворен само током лета.

Другопласирани је кањон Хенкок Џорџ у Караџини, националном парку у западној Аустралији. Красе га усеци бакарноцрвених стена и многи га описују као рај за фотографе.

Испред Ђердапске клисуре је и Аузибл кањон у Сједињеним Америчким Државама. Налази се у држави Њујорк и отворен је за посетиоце од 1870. године. Пружа могућност активног одмора, али и уживања у погледу са висећег моста.

На листи су и клисуре у Француској, Кини, Јапану, Шпанији, Словенији.

 

 

ИЗВОР: Спутник

 

ЦАРСА: ДА ЛИ ЈЕ ОВО ВРЕДЕЛО АКО СЕ ЗНА СЛЕДЕЋЕ:

 

Подизањем бране на Ђердапу, ради изградње хидроцентрале на Дунаву, потопљени су МНОГОБРОЈНИ веома важни археолошки локалитети, који спадају у убедљиво најстарије у Европи. Тако да је дуги низ година било онемогућено и екстремно отежано свако археолошко истраживање и копање, и били су обавијени велом тајне и заборава.

Ево њиховог списка…

Евидентирана културна добра са потопљеним локалитетима:

* Ливадице (античко утврђење)
* Брњица (римски преградни каструм)
* Цезава (римски каструм)
* Цезава (средњевековна некропола)
* Салдум (римско и рановизантијско утврђење)
* Зидинац (касноантички спецулум)
* Козица (праисторијска насеља)
* Босман (рановизантијско утврђење)
* Госпођин Вир (античко и средњевековно налазиште)
* Манастир – Госпођин Вир (праисторијско, античко и средњевековно налазиште)
* Падина (насеље мезолита и старијег неолита)
* Песаца (праисторијско насеље, античко утврђење и средњевековна некропола)
* Стубица (насеље старијег неолита)
* Велике Ливадице (праисторијско, античко и средњевековно насеље)
* Мале Ливадице (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрачница)
* Клисура (насеље бронзаног доба)
* Лепенски Вир (римска кула)
* Лепенски Вир (праисторијска поткапина)
* Катаринине Ливаде (насеље бронзаног доба)
* Бољетин (римски и рановизантијски логор)
* Бољетин (средњевековно насеље и некропола)
* Власац (мезолитско насеље)
* Равна (римско и рановизантијско утврђење)
* Равна (средњевековно насеље и некропола)
* Рибница (праисторијско и античко налазиште, средњевековно насеље и некропола)
* Доњи Милановац – Велики Градац (римско и рановизантијско утврђење)
* Мрфаја (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке)
* Поречка Река (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу)
* Поречка Река (средњевековно насеље и некропола)
* Мало и Велико Голубиње (праисторијско, римсковизантијско налазиште)
* Пећка Бара (праисторијско, античко и средњевековно налазиште)
* Хајдучка Воденица (праисторијска некропола)
* Хајдучка Воденица (праисторијско насеље)
* Хајдучка Воденица (касноантичко и рановизантијско утврђење)
* Хајдучка Воденица (средњевековно насеље и некропола)
* Бараце код Трајанове Табле (праисторијско и античко насеље)
* Текија (римско утврђење – Трансдиерна)
* Сип (касноантичко утврђење)
* Косовица (римски мост)
* Римски Пут кроз Ђердапску клисуру

Да ли је све ово случајно потопљено, или је тадашња комунистичка власт (ЦАРСА: потпомогнута споља) желела да неке тајне остану скривене, закључите сами.

 

 

 

ИЗВОР: Весна Радојловић – Завештање предака, Српска историја