ДА ЛИ ЈЕ КИНЕСКИ «НОВИ ПУТ СВИЛЕ» НОВА ПРЕВАРА?

зоран-милошевић

Зоран Милошевић

 

 

Само после неколико дана од обарања руског војног бомбардера СУ-24 (24. новембра 2015. године), када је постало очигледно да ће турској роби бити затворен пут преко Русије, ова држава је почела да тражи алтернативе. Тачно 28. новембра у Истамбулу је организовано хитно потписивање докумената конзорциума за транспорт робе из Кине у Европу и обрнуто, који пролази кроз Турску. То је траса «Новог пута свиле» који заобилази Русију, наводи протал politikus.ru. Затим је 15. јануара из Иљичевска (Украјина) кренуо опитни транспорт железницом по маршрути Украјина – Грузија – Азербејџан – Казахстан – Кина (преко Каспијског и Црног мора). То је «Нови пут свиле», алтернативни пут превоза робе из Кине у Европу и обрнуто, који заобилази територију Руске Федерације, а на који жели да се прикључи Кијев. Суштински, овим је Украјина изашла у сусрет Турској. Тако се «Нови пут свиле показао» у двоструком антируском светлу. Такође, треба подсетити и на речи кинеског генерала (по некима стварног творца пројекта «Новог пута свиле» Киа Лианга, који је написао да је најважније поље рата – економија, а ту је за Кину главно оружје „Нови пут свиле“. Овим „оружјем“ Кина ће „бацити на плећа“ све своје конкуренте.

 

КИНЕСКИ НОЖ У ЛЕЂА РУСИЈИ

 

Све је више и чланака који говоре да ће Кина анектирати Сибир, јер економија ове државе тражи за себе Сибир и Далеки исток, наводи протал protivkart.org у чланку „Зашто ће Кина узети себи Сибир“. Такође, преноси поменути портал, у дугорочним кинеским плановима истиче се да би Пекингу одговарао распад Русије и директна или бар економска анексија Сибира и Далеког ситока. При таквом развоју догађаја Кина би обезбедила директан приступ нафти и гасу (и другим ресурсима), било по минималним ценама или чак бесплатно. Ваља подсетити да у кинеским уџбеницима за основну школу и даље пише да је Русија Кини на превару отела Сибир, а старији новинари су подсетили данашње становнике и политичаре Русије како је кинески државни радио још 1979. године, који је емитовао програм на руском језику (смештен је био само 60км од границе), поздрављао становнике Совјетског Савеза: «Здраво драги совјетски радио-слушаоци који привремено живите на нашим територијама», наводи портал rusnsn.info

 

novi put svile

Маршруте “Новог пута свиле” и Трансибирске железнице (жута линија)

Ово, свакако, није остало без одјека у Русији, па је све више тамошњих експерата који већ јавно изражвају скепсу када је у питању партнерство са Кином. Разлог: интереси две државе се разилазе, а може се рећи да постају и супротстављени. Зато се све чешће ћују питање шта је Русији Кина? Пријатељ или непријатељ? Верни или неверни савезник? Стратешки партнер или само «нафтна цистерна»? Тежи ли Кина да анектира Сибир? Да ли милионско присуство Кинеза у Сибиру може нашкодити Русији?, наводи Олег Капцов за руски војни портал topwar.ru. Следеће, стручна јавност у Русији није уверена да ће се Кина озбиљно борити са САД, ако дође до тога. Разлог: читава концепција Кине изграђена је на улагања у америчку економију, а да би имали приступ тржиштима широм света много су уложили, а много тога и жртвовали да би то сада уништили. Концепција која је довела до садашње моћи Кине је пројекат ослонца на «хуцјао», тј. кинеске заједнице у другим државама. О овој теми се у свету много размишљало и писало, али кинеска конкуренција до сада није нашла одговор на овај изазов. Кина је на овај начин изградила пут по којем иде већ 20 година и нема знакова да ће било шта мењати. Генерације кинеских политичара и технократа одгајана је на овој политичкој филозофији и када се са њима разговара, јасно се препознаје да размушљају у овом духу. Када су Кинези ојачали почели су да размишљају где још могу наћи извор да додатно ојачају. Одговор је био не рушити амерички економски систем, већ изградити «Нови пут свиле».

 

ДА ЛИ ЈЕ КИНЕСКИ «НОВИ ПУТ СВИЛЕ» ШТЕТАН ЗА РУСИЈУ?

 

Руски аналитичари су подстакнути најновијим понашањем Кине започели да износе различите тезе, а које говоре да је «Нови пут свиле» штетан за Русију и руске интересе.

Прво, треба нагласити да концепција Новог пута свиле у главама политичке елите Кине зри већ 25 година. Први помени датирају крајем осамдесетих година прошлог века, а средином деведесетих (истог века) постала је суперактуелна тема. У том времену руски аналитичари «Нови пут свиле» назвали су «удавом» коју САД и Кина желе да изграде око Русије и тако униште њену логистичку самосталност. Најупечатљивији наслови из тог времена је: «Свилен гајтан пута свиле». Проблем је у томе што је Нови пут свиле заправо алтернатива основном трансруском логистичком коридору, што се сада показало као потпуно тачном претпоставком (видети мапу).

Друго, Концепцијски и историјски Пут свиле је потпуна супротност Трансибирској железници. То је друга планета, други свет. За Кинезе је важно изградити коридор за доставу робе из тачке А у тачку Б, а ислативост транспорта је једини критеријум изградње. Економски развој држава кроз које Пут свиле пролази је за Кинезе небитан. Чак, како каже Дмитриј Јевстафијев за портал politikus.ru, постоје индикатори да ће Нови пут свиле довести до деградације локалних економија. Тако је било и на старом Путу свиле.

Треће, Трансибирска железница је нешто друго. Она је била стимуланс за развој индустрије региона кроз које пролази, па и пољопривреде (подсетимо да је дуж пруге још у царској Русији организован откуп млека, које је, потом, превожено до Санкт Петербурга и ту прерађивао) и решавање социјалних питања. И савремена варијанта Трансибирске железнице 2 – коридор север – југ, доприноси развоју Русије по истом принципу. Око трасе преко Ирана почиње велелепно да се надограђују различити индустријски објекти, који подстичу развој и живот у региону. Овај пројекат је за Русију далеко интересантнији од кинеског, па чак и од нафтовода у овом правцу или везивања за кинески Пут свиле.

Четврто, смисао кинеске стратегије развоја Пута свиле је минимизација учешћа локалних становника у опслуживању коридора. Другим речима, дуж коридора Пекинг ће тежити да насели Кинезе (увек тражи квоте, тј. максималан број дозвола за насељавање свог становништва) и, истовремено, што мање послова препусти локалном становиштву. Локално становништво у овој концепцији се посматра само као најамна радна снага. Сва улагања Кинеза у Централној Азији и Русији тако су осмишљена, плус да обезбеђују власништво над инфраструктуром. У томе је био проблем и са гасоводом «Снага Сибира». Овај пројекат је тешко заживљавао, а и сада се гради са великим проблемима, тако да помнути Дмитриј Јевстафијев сматра да је било боље да се Русија, док је годинама преговарала са Кинезима, определила за развој производа од гаса.

Пето, Кинези у историјском смислу немају искуства са опслуживањем оваквог коридора. Стари пут свиле нису опслуживали Кинези. Те људе су звали «Рахдонити» (ако се прочита шта се зна о њима добија се мноштво интересантних сазнања). Такође и морска маршрута Новог пута свиле, која се рекламира од стране Кине није опслуживана од стране Кинеза, већ «морских Рахдонита», који су били виша логистичка и трговачка класа.

Шесто, тренутно постоји шест до седам маршрута Новог пута свиле. Преко Русије треба да пређе Трансибирска 2 и Артичка железница. Прва варијанта пута само делимично иде преко Русије, при чему су само прве две економски исплативе са апсекта потенцијала роба и људи за превоз. Све остале варијанте су авантуристичке акробације, које су важне само Кинезима као резервни коридори и инструмент притиска на Русију.

Седмо, Кинези су зачуђени чињеницом да Русија ни после две године санкција није пала, што их је довело у стање нервозе, а код неких политичара и до хистерије. Наиме, у свакодневном говору кинеских пословних људи са руским колегама јасно се изражава жеља да санкције сломе Русе и да тада дођу пузећи у Пекинг да моле за помоћ (у оригиналном жаргону: «када ћете допузати до нас?»). То би значило не помоћ, како то обично бива у тешким тренуцима за нацију, већ уцену и узимање најдрагоценијих ресурса Русије. Овај говор кинских пословних људи јасно изражава жељу да до такве ситуације дође. За Русе је овде важно њихово мишљење, исказана жеља, пошто открива стварне намере, али и (не)потврђује актуелну властиту политику.

Осмо, проблем са Новим путем свиле је што води само у Европу и даље нема куд. У случаја економског и политичког опоравка Западне Европе и поновног постајања «тржишним рајем», онда она неће имати потребе за кинеском робом. Шта тада радити са пругом?

Девето, аутопут, према кинеском плану, треба да се гради преко Ирана, Ирака, Сирије и Турске, а потом до логистичког терминала у Варни (Бугарска) и до Одесе (Украјина). Одеса се стално спомиње у свим кинеским плановима, какву би то награду значило за актуелни фашистички режим у Кијеву, као и за Американце, не треба посебно истицати.

Десето, аутопут треба да прође и територијом која је данас под контролом тзв. Исламске државе (или Ердогана?). Овај регион је препун нафте. Да ли је то одговор зашто су се Кинези уздржали од коментара када су Турци оборили руски војни авион Су-24? Следеће, овде треба нагласити да Саудијска Арабија није само амерички већ и кинески партнер, коме је Пекинг већ два пута доставио ракете средњег домета (1987. и 2007. године), а у случају изградње «Новог пута свиле», Кина би постала и политички заштитник Турске и Саудијске Арабије.

 

«АНЕКСИЈА СИБИРА»

 

Веома драматично су руски медији дочекали споразум Москве и Пекинга о давању под закуп (аренду) 40 одсто територије Тунгиро-Ољкминског реона (Сибир) Кинезима. Споразум је потписан 2014. године и има две етапе преузимања земље. Све треба да се заврши, ове 2016. године. Ова област је мало насељена, тачније у њој живи само 1 400 грађана Русије. Парола која се користи такође вређа Русе: «Земља без људи за људе без земље!»

Граница између Русије и Кине износи 4 300 километара и утврђена је Пекиншким споразумом 1860. године. Такође, треба рећи да је у повлачењу границе између Русије и Кине главну улогу имао Србин Сава Владиславић Рагузински, коме су Руси подигли споменик у Санкт Петербуру (а реплику поставили и у Сремским Карловцима). Његовим ангажовањем долази до Кјахтанског споразума 1725. Који је најважнији међународни споразум Русије и Кине о разграничењу. Овим споразумом Сибир је припао Русији. У Сибиру је Владиславић основао град Троицосавск (данас Киахта) и тамо је подигао цркву Светог Саве српског Немањића.

За становнике Сибира проблема има мноштво. Прво, Кинеза на граници са Сибиром има 90 милиона, а Руса 38 милиона. Расте број мешовитих бракова, расту кинеске инвестиције и трговина, али све ово истовремено доводи до занимљиве ситуације да је становницима Сибира све ближи Пекинг него Москва, наводи портал oleg-leusenko.livejournal.com

 

ЕКОНОМСКИ ИНТЕРЕСИ КИНЕ

 

Економска експанизија Кине одвија се далеко иза предела Источне Азије. Тренутно главни економски фронт за Кинезе је црни континет, где улаже огроман новац и потчињава себи (већи?) део елите. Кинеским напорима изграђена је најдужа пруга у Источној Африци (вредности 300 милиона долара), хидроцентрала у Гани (вредност 700 милиона долара), највећа џамија у Алжиру за 120 000 људи (вредност 1,3 милијарде долара). Кина је у Анголи (која је трећа по извозу нафте у Кину) у јесен 2015. године започела изградњу војно-поморске базе у Џибутију.

Русија је, према подацима Министарства економског развоја (информација из септембра 2015. године) заузела 15. место у списку важних трговачких партнера Кине, али са перспективом пада на 16 место.

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи