ЧУВАМО ВЕРОНАУКУ ОД МИНИСТРА ВЕРБИЋА

Драгомир Антонић, етнолог

 

Није ни задатак веронауке и наставника да ствара вернике, већ да младе особе упозна са светим књигама историјом религије и цркве, без којих се ни прошлост, а ни садашњост не може разумети и објаснити.

Нађе се неко случајно или нечијом туђом намером на месту високог државног чиновника и не часећи ни часа почне о некаквим реформама причати. Да ли то ради по сопственом нахођењу или по нечијој туђој наредби није важно. Имају Срби у народном стваралаштву одговор за обе претпостављене ситуације. Ако чини глупост по сопственој одлуци, онда се каже: “Нашла се вила у чем није била”!. Кад поступа по туђој наредби, а представља је као своју тад народна изрека гласи: “Наглас збори оно што му газда на уво шапне!”.

Не знам који разлог превладава кад се министар просвете и осталог, господин Вербић, срамоти у јавности желећи да укине веронауку у школама, а успут да му се не би приписало да је противник православља и Српске православне цркве, предлаже и укидање предмета који се зове грађанско васпитање, али срамота припада њему. И ником другом.

Неће вероучитељ ни сам предмет веронаука од особе дечјег узраста направити верника. Други су путеви Господњи којим неког привуче себи. Уосталом, није ни задатак веронауке и предметног наставника да ствара вернике, већ да младе особе упозна са светим књигама историјом религије и цркве, без којих се ни прошлост, а богами ни садашњост не може разумети и објаснити. Није ваљда министар Вербић, уз сва уважавања, мудрији од Његоша, светог Николаја Велимировића, Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја и читаве плејаде српских, европских и светских писаца и научника. Зато оставимо на миру веронауку и вероучитеље. Нека раде свој посао. А ми нађимо мало времена и прочитајмо песму чика Јове Змаја, “Молитва мале Данице”, која почиње:

Добро јутро, добри Бого! Ја сам мала,

Ја ти не знам ништа рећи, Само: хвала!

 

ИЗВОР: Новости