ЦРТЕЖ МАРКА КРАЉЕВИЋА У ЧАЈНИЧКОМ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉУ

cajnicko1.jpg

 

 

Чајничко четворојеванђеље настало је крајем XIV или почетком XV вијека. Чува се у храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Ово четворојеванђеље настало је преписивачким трудом једног припадника „цркве босанске“ и монаха манастира Добруна.[1]

Још једну занимљивост ове свете књиге јесте и цртеж Марка Краљевића. На 92b празном листу Марковог јеванђеља (у Чајничком четворојеванђељу) нацртана је црним мастилом фигура Марка Краљевића као владара и свеца, са нимбом и сигнатуром: „Свети Марко Краљевић“.

То је јединствен цртеж Краљевића Марка у српским старијим књигама, ако не и једини. Толико популарни и опјевани Марко у српском народу, нема ниједног старијег сликаног или цртаног лика под утицајем пјесме и народне маште. Изузимамо његов савремени историски портрет ктитора у Марковом Манастиру. Његове популарне слике појављују се тек у новије доба. Најстарију те врсте помиње нам Вук Караџић.

Овај цртеж Марка био би једини и најстарији ове врсте, а представа Марка и третирање као светитеља са светачким и владарским атрибутима, био би усамљен. Цртеж је наиван, прост и груб, изведен по угледу на иконографске представе светих ратника и владара. Вријеме цртежа одаје барокни скиптар у Марковој руци, те није старији од XVII вијека, мада сигнатура показује знатно раније одлике писма и употребу појединих слова.

 

ЛИТЕРАТУРА:  Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997;

Petar Momirović, Stari rukopisi i štampane knjige u Čajniču, „Naše starine“ III, Sarajevo 1956.

 

ПРИРЕДИЛА: Редакција

 

[1] Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997, 101.

 

 

ИЗВОР: srbiubih.com