Црногорско полтронство и послушништво

  • Таман кад људи помисле да испод тренутног дна не може дубље да се потоне, црногорски властодршци се јаве у лику „просветитеља“ да покажу како је чак и то изводљиво

 

Пише: Стефан ВУКОВИЋ

 

Свјетска штампа већ два дана бруји о смрти оличења древног зла, америчког сенатора Џона Мекејна. Каже народ, о покојнику све најљепше – дакле Истина, она је увијек најљепша, најискренија, најчистија. Корпоративни медији покушавају да скину љагу са Мекејна својим хвалоспјевима о његовим „подвизима“ у борби за заштиту америчких интереса.

Предсједник Црне Горе господин Ђукановић се дрзнуо да „у име грађана Црне Горе“ изрази „најдубље саучешће“, док је предсједник скупштине господин Брајовић био још бомбастичнији нагласивши да „он остаје узор генерацијама младих широм свијета о томе како треба вољети своју земљу и примјер бескомпромисног борца за узвишене идеале демократије у које је чврсто вјеровао“. Биједно је што се Ђукановић поистовјећује са Порошенком чије изјаве на спољном плану у последње вријеме не одударају од његових. Порошенко је кум Јушченка који је такође назаконито дошао на власт у Украјини (2005. – 2010.).

Питам се да ли узор младима може бити неко ко се за вријеме рата сусретао са терористима у Сирији, Либији и, наравно, у Украјини помажући им у потпуности. При том, на својој званичној страници на Твитеру тиме се и хвалисао, некад и навијао. Да ли и господин Брајовић вјерује у ту исту демократију и да ли је она заправо и његов политички правац просудите сами. Да ли то значи да и господин Брајовић нема ништа против ИСИЛ-а, остатака Ал-Каиде и сличних организација, као и украјинских нацистичких батаљона (наследника Бандере) којима је његов миљеник помагао свим силама. Да ли то може бити узор било коме? Замислите како на сву ту бљувотинску пропаганду реагују породице жртава тих истих групација чији је он био један од покровитеља. Тај исти Мекејн је подржавао „обојене револуције“ свуда по свијету, а америчким демонстрантима је пријетио затворима и називао олошем. Сјетите се само трагикомичног чланка Нешнл интереста под називом  „Хомо Американус“.

Такозвани „миротворац“ Џон Мекејн ће у нашем народу остати упамћен као агресор и злочинац који је у вријеме злочиначког бомбардовања константно понављао да су „Срби силоватељи и да ниједна мета у инфраструктири не би требала да буде изузетак – фабрике, водоводне мреже, школе, болнице, продавнице, било шта“. Такође, тај исти „миротворац“ је помагао пучисте у Украјини не да би штитио „америчке националне интересе“, већ своје личне клановско-корпоративне интересе.

Не треба заборавити  да је Хантер Бајден, син Џозефа Бајдена (47. поптредсједника САД-а) постављен на чело одбора директора Бурисма Холдингс Лимитед – компаније регистроване на Кипру која управља са три гасне компаније у Украјини у чијем су посједу налазишта у Харковској и Черновицкој области.

Поменуте русофобе, србофобе и уопште славјанофобе одликовао је у марту Срђан Дармановић „у знак доприноса међународном угледу и положају Црне Горе“ бацивши тиме љагу на народ кад се дошло дотле да такви људи представљају Црну Гору. Подсјећања ради, у прилог томе колико је црногорска власт дезоријентисана, иде и посјета Клинтона 2011. године који је по доласку изјавио ни мање ни мише него да је „Макденија тако прелијепа и да ће се обогатити.“ Да ли су властодршци уопште свјесни шта раде или су се толико однародили више није ни битно, битно је да се што прије престане са рушилачком политиком и самопонижавањем.

 

ИЗВОР: Центар академске речи