ЦРНОГОРСКИ ПОСЛОДАВЦИ ПРОТИВ ЗАКОНА О СТРАНЦИМА

Унија послодаваца Црне Горе поздравила је одлуку о одлагању примјене новог закона о странцима до краја туристичке сезоне, доводећи успут у питање његову примјењивост у пракси и након ње. “Одлагање примјене овог законског рјешења треба посматрати као показатељ спремности Владе да помогне растерећењу привреде, очувању одрживости предузећа и развоју предузетништва – посебно малих и средњих предузећа”, тврде послодавци сугерирајући тим да је хронични недостатак радне снаге једно од главних ограничења домаће привреде. Но нови закон, сада одгођен на захтјев послодаваца, заправо је намјеравао управо потакнути бољи “бизнис амбијент” и стимулирати инвестиције.
Највећи дио промјена закона који се начелно бави широком темом странаца у земљи заправо се односи на врло специфичну категорију “странаца” – купце луксузних одмаралишта и туристичких комплекса које црногорска влада настоји изградити у приобаљу. Законом је омогућено странцима да “неометано користе своју некретнину”, односно да у земљи бораве без посебне регулације уколико су власници неке некретнине. Абид Црновршанин, директор надлежне управе при Министарству унутрашњих послова је приликом представљања закона у фебруару ове године објаснио да та мјера “истовремено стимулише и прилив страног капитала кроз нова улагања”.

 

Земља за странце

 

Но незадовољство послодаваца заправо је изазвала друга мјера истог закона – она која прописује да послодавци не смију запошљавати странце ако на локалном заводу за запошљавање постоји регистрирана незапослена особа с истим квалификацијама. Та је мјера изазвала особито незадовољство туристичких твртки које у љетним мјесецима запошљавају сезонце из БиХ и Србије. Но приговори су ишли и у другом смјеру: Монтенегро Бизнис Алијанса, још једна лобистичка група домаћих послодаваца, пожалила се како ће немогућност довођења странаца на кључне директорске позиције озбиљно угрозити мотивацију страних инвеститора да улажу у земљу.
Парадокс ових приговора је тај што отварају питање зашто се уопће потичу инвестиције ако не да би се запослило локално становништво? Особито с обзиром да у другом случају удруга која формално постоји да штити “домаћи капитал” заправо лобира за интересе стране конкуренције. Додуше парадокс при томе није ништа већи од оног по којем се опћенито државно стимулирање изградње приватних и затворених одмаралишта за странце – што је главна стратегија црногорског туризма – сматра улагањем у развој земље.

 

ИЗВОР: bilten.org