ЦРНА ГОРА: Пропагандом спријечити референдум о НАТО

У интерном документу „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом” Влада Црне Горе навела је као стратешку поруку јавности да референдум о чланству у НАТО није уставна обавеза, иако је једина истина да је то уставна обавеза.
Према том документу, који је усвојио владин Савјет за чланство у НАТО 30. децембра прошле године на сједници којој је предсједавао премијер Мило Ђукановић, наводи се да у јавности треба стално форсирати причу да НАТО убрзава ЕУ интеграције, иако је и то, по бројним оцјенама, неистина.
У документу означеном степеном тајности „интерно” дата је констатација да у Уставу Црне Горе не постоји уставна обавеза расписивања референдума о чланству у НАТО, што би, како су његови аутори замислили, требало форсирати у јавности. Међутим, члан 15 Устава садржи одредбу да Црна Гора може да постане дио међународних организација, о чему се, у вези са чланом 157, одлучује на референдуму.
Наставак афере „Депеша”, међутим, доноси нове детаље из интерног документа Владе који садржи низ на неистинама заснованих порука које треба промовисати ради јачања подршке чланству у НАТО. Једна од њих се посебно тиче идеје неутралности Црне Горе.

 

Дрвље и камење на неутралност

 

У документу „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом” наводи се да треба потенцирати као је неутралност скупа опција и да представља ризик.
Такође, у документу се наводи да треба потенцирати да расписивање референдума о евентуалном уласку у НАТО захтијева додатни новац, вријеме и енергију.
По наводима из интерног владиног документа, испуњавање критеријума за чланство у НАТО значи и постизање стандарда потребних за чланство у ЕУ, поготову у погледу владавине права и борбе против организованог криминала и корупције.
Међутим, иако је Албанија већ годинама дио НАТО-а, та држава још није отворила ниједно поглавље у преговорима са ЕУ, и чак заостаје у процесу европских интеграција у односу на друге земље региона.

 

Ни ријечи о осуди агресије 1999.

 

Према владином документу, Црна Гора би као чланица користила капацитете НАТО-а и не би имала потребе да купује авионе, обучава пилоте и развија капацитете за њихово одржавање.
„Уколико не би користила капацитете НАТО-а, куповина једног авиона коштала би између 50 и 100 милиона еура зависно од намјене, типа и опреме. Потребно је имати минимално четири авиона, јер се два користе за оперативну употребу, један је на редовном сервису, а један је на редовном ремонту. Трошкови одржавања на годишњем нивоу износили би око 1,5 милиона евра“, пише у документу.
Да је у питању агресија НАТО-а на СРЈ 1999. године, на основу документа „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом”, може се закључити да НАТО није крив за цивилне жртве у Црној Гори.
„НАТО интервенција је била реакција на политику врха тадашње СРЈ на коју Црна Гора није имала никакав утицај. Већинска Црна Гора била је против те политике, али и против НАТО интервенције. Политичке одлуке које је Црна Гора донијела 1999. године биле су исправне. Вријеме их је потврдило. Можемо бити поносни на то што смо сачували државу од разарања и масовних погибија, као и на то што смо тада сачували мир у Црној Гори. Црна Гора је учинила све што је могла да спријечи да до интервенције дође“, пише у документу, у коме нема ни ријечи о томе хоће ли НАТО платити одштету породицама жртава и држави.

ИЗВОР: in4s.net