Четири оцила

Пише: Хаџи Драгиша Шоћ

 

Крст са четири оцила је српски антички симбол!

Већ сам у ранијим освртима наводио гдје је и када све проналажен. Појавом хришћанства и нове науке Исусове, први симбол постаје риба, која је тек у IV вијеку замијењена српским крстом!

Крст јесте српски предхришћански симбол чије двије укрштене линије представљају божански и људски прицип. Истовремено његова четири крака представљају четири позната елемента.

У част бога Сварога одржавале су се машкаре и коледаре, а данас су то машкаре и маскараде.

Литије су одржаване у част бога Перуна, а у част бога Водена момци су бацали дјевојке у воду, а потом се и сами купали, што упућује на хришћанска крштења.

Медењаци богиње Весне и весело прослављање њеног имена у хришћанству данас представљају Младенци. Њен прољетни празник се данас слави као Цвијети.

И дјеца су код древних Срба кићена врбовим прућем око врата, а данас су то Врбице.

Рано с’ прољећа, древни наши преци су бојили јаја у црвено, а данас је то за Васкрс. И празници попут оних које данас зовемо Оци и Материце су нам остали од наших предака.

Главни предмети бога Стрибора су били вериге и крст, сјетите се данас се славе часне вериге Светог Петра.

Наши древни преци славили су и Нову годину као дан рођења бога сунца “Божића”.

Ето и данас се слави, али као рођење Исуса Христоса!

Колико је само много из митологије древних Срба сачувано и преточено у хришћанство или у народне обичаје данашњих Срба…

Веселин Чајкановић тврди да је древни бог Световид преличен у Видовдан, Мокош у пресвету Богородицу, а Перун у Светог Илију. Дажбог у Светог Саву, Стрибор у Светог Петра, Геровит у Светог Ђорђа, Велес у Светог Луку и још доста тога. Ријечју, све што су покривали древни српски богови, данас покривају хришћански свеци.

Све то говори колико су Срби утицали на развој и ширење хришћанске науке. Од идуће колумне почињем нову тему…

 

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће “Јерусалим” из Бара)

 

ИЗВОР: Барски портал