Бранко Радун: Другосрбијански фашизам квазилиберала

У последње време често чујемо и видимо у медијима о антисрпским усташки инспирисаним манифестацијама екстремне деснице у Хрватској усмерене искључиво против Срба, који се лагано али сигурно ближе нивоу статистичке грешке у тој бившој југословенској републици. Чести су маршеви у усташким униформама по градовима, поздрављање усташким поздравом „За дом спремни“, лавине неконтролисаних оптужби препуних излива мржње према припадницима српске заједнице у Хрватској, нарочито према њеним лидерима митрополиту Порфирију и Милораду Пуповцу. Ствара се атмосфера линча. Врх леденог брега представља разбијање ћириличних табли у Вуковару с поруком да је такво стање у Вуковару и подручју Славоније, Барање и Западног Срема само због тога што на том подручју није спроведена акција „Олуја“ и постављање табле са натписом „За дом спремни“ на зграду локалне самоуправе у Јасеновцу. Нимало стида, нимало гриже савести. И светске и европске организације које се баве заштитом људских права упозоравају на јачање фашизма у Хрватској.

Некад комунистички, а данас грађански оријентисани кругови објашњавају како један национализам узрокује други и да га зато треба у корену сузбијати. А када га нема они искуснији који памте и доба комунизма у Југославији сећају се да га је ваљало и тражити због својеврсне симетрије између Хрвата и Срба. На макар и најмању појаву националистичког и непријатељског деловања међу Хрватима требало је тражити пандан код Срба.

Међутим, данас нам се чини да појаве фашизма у Србији скоро да и нема. Разне групе скинхедса и кад су националистички оријентисане, њихов национализам је у другом плану у односу на идеологију, боље рећи моду пристиглу са запада. Салонских конзервативних европејаца и егзотичних десничара више и нема a шта рећи о неукусном вокабулару као на пример код Дражена Келеминеца из Аутохтоне хрватске странке права или новинар Јурића. Ни примисли о неком позиву на линч.

Али, то не значи да нема фашизма у Србији. Има га и те како, али он не долази са десна. Присутан је на левом, грађанском полу српске политичке сцене. Анита Митић, председница српског огранка Иницијативе младих за људска права из Београда, са групом својих чланова ишла је у Бешку где су прекинули промоцију књиге Веселина Шљиванчанина, човека који је у Хагу осуђен за кршење обичаја рата, а не за ратне злочине. Шљиванчанин не да није никакав ратни злочинац већ није чак ни националиста. Један је од ретких хашких оптуженика који током свог боравка у Хагу није успоставио пријатељски однос са Војиславом Шешељем којег није волео због тога што је националиста.

Приликом трибине Анита и њени следбеници су вређали људе за које су на основу њиховог говора закључили да су дошли из Хрватске и БиХ. Ти људи који су имали прилике да искусе фашизам у својим родним срединама искусили су га на жалост и у Србији. Иницијатива младих за људских права постоји и у Хрватској. Њихови чланови уопште нису милитантни и агресивни као наша Анита.

Пре неколико година су на изласку из Книна подигли споменик Србима који су напустили Книн током „Олује“ и изјавили да очекују да ће споменик ускоро бити срушен. У Јасеновцу су након подизања поменуте плоче само прелепили натпис „За дом спремни“. Не упадају на скупове правашких група свесни да би у том случају жртвовали личну безбедност.

Анита Митић није једина таква личност у Србији. Наташа Кандић је упала у мирни протест породица киднапованих Срба са Косова и Метохије и ошамарила једног њиховог члана. Човек ем не зна шта му је са најрођенијим и још попије шамар у сред Београда ни крив ни дужан. Тако је и Весна Пешић перјаница другосрбијанског фашизма харангирала против Емира Кустурице и терала га из Србије само зато јер се изјашњава као православни Србин.

Бројни су примери погромашког деловања наших другосрбијанских квазилибералних група. Најбољи је онај када је 2004. у Вршац у приватну посету дошао Жан Мари Ле Пен кога је с демонстрацијама дочекала Демократска омладина, док је у Суботици у исто време без икаквих проблема председник неоусташке Хрватске странке права Анте Ђапић био уважен гост потпредседнице Владе Иване Дулић Марковић на једној градској свечаности.

Зато не треба да нас чуди ако нас Трамп не подржава јер наши квазилиберали воде антитрамповску кампању. И наша глумица Бранка Катић убија досаду на демонстрацијама против Трампа. Врх леденог брега левичарског фашизма у Србији представљају позиви људи из штаба Саше Јанковића који позивају на друштвеним мрежама на обрачун са политичким противницима на „рад, ред и доста плина“, „циклон Б“ и  сличне ствари познате из прве половине 40-их година прошлог века. Они са расистичким презиром гледају на обичан народ који не види њих као своју елиту и позивају на недемократске обрачуне са политичким противницима.

Специфичност другосрбијанског фашизма је мржња према свом народу и то нарочито оном делу који је веран својој земљи и свом пореклу, традицији и вери. Зато је такав облик антисрпског фашизма бизарна копија хрватског са готово истим ставовима и идеолошким матрицама, а при томе се сасвим перверзно сместио унутар наше земље и нашег народа.

 

 

 

 

ИЗВОР: ВИДОВДАН