БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ: Да ли ће Молдавија после избора 2018. постати део Велике Румуније?

  • Да ли је истина да ће се грађани Моллдавије добровољно одрећи независности на изборима 2018. године, који би, наводно, требало да буду «референдум за уједињење са Румунијом»
  • Према резултатима истраживања Института јавних политика, да је референдум о уједињењу Молдавије са Румунијом одржан 2015. године, идеју би подржало 21 посто грађана, а 2017. већ 22 посто. Раст од једног процента за две године није мало. Међутим број оних који су против такође се увећао са 53 на 57 посто, тј. за четири процента
  • Но, не може се рећи да унионизам више није највећа претња не само за националну безбедност Републике Молдавије, већ и за њен суверенитет. Присаједињење Молдавије има одређене шансе, јер је за тако нешто заинтересован НАТО, Израел, САД, Европска унија, јер то значи прилазак руским границама и угрожавање Придњестровља у коме се налази важна и велика војна база Русије. Другим речима, Молдовљани се добровољно неће одрећи своје државе, али недобровољно…?
  • Да недобровољна опција представља реалност показује стрип који је објавила чувена америчка Војна академија Вест Поинт за војнике и официре америчке армије. У овом стрипу представљен је сукоб армија САД и Русије на територији Молдавије, после њеног заузимања од стране Румуније

 

       Зоран Милошевић

 

Да ли је истина да ће се грађани Молдлавије добровољно одрећи независности на изборима 2018. године, који би, наводно, требало да буду «референдум за уједињење са Румунијом».

Да ли случајно или не, али се ова два догађаја преклапају – 100-годишњица заузимања од стране румунске армије Бесарабије и парламентарни избори у Молдавији. Бројна истраживања јавног мњења показују да је више од 20 посто становника Молдавије спремно да се преда Румунији. У сваком случају заговорници уједињења са Румунијом тврде да ће парламентарни избори 2018. бити лакмус папир за референдум о уједињењу са Румунијом.

Но, чињенице показују и другу страну медаље: једно је пропаганда, а друго резултати. На изборима у Молдавији заговорници уједињења са Румунијом (тзв. унионисти – “Unirea!”) увек су имали скроман резултат. До сада су унионисти на изборима учествовали седам пута, од 1994. до 2014. године. Прво се ова идеја сакрила иза заставе Хришћанско-демократске народне партије, а затим Либералне партије. Највећи успех остварили су са Либералном партијом, освојивши 2009. године 14,68 посто гласова, што им је донело 15 посланичких места. До смене заставе имали су 9,07 посто гласова и 11 посланика у парламенту.

 

ЧИМЕ СЕ МОЖЕ ПОХВАЛИТИ ИДЕЈА УНИОНИЗМА У МОЛДАВИЈИ?

 

Према резултатима истраживања Института јавних политика, да је референдум о уједињењу Молдавије са Румунијом одржан 2015. године, идеју би подржало 21 посто грађана, а 2017. већ 22 посто. Раст од једног процента за две године није мало. Међутим број оних који су против такође се увећао са 53 на 57 посто, тј. за четири процента.

Истраживања, дакле, показују не само раст симпатија према Румунији што је последица невероватне пропаганде румунизатора у Молдавији, које финансијски, медијски, политички итд. помаже не само Европска унија, већ и САД, Сорош, Израел и многи други, већ и то да је све мање неопредељених. Све ово говори да за Молдовљане Румунија није рај, иако је чланица Европске уније (према неким мишљењима то је због великог криминала у овој држави, сиромаштва и незамисливе контроле грађана од стране тајних служби). Наравно, томе доприноси и пад популарности саме Европске уније, која у очима грађана Републике Молдавије све више изгледа као експлоататорска структура (они који тамо раде из ове државе најбољи су отрезнитељи еврофанатика), потчињена НАТО, САД и Израелу.

Ипак, без обзира, на ово отрежњење, још увек најснажнији аргумент Румуније да припоји себи Молдавију и учини још један корак у стварању Велике Румуније (други је да узме део Србије, а трећи Украјине) представља могућност рада у Европској унији, за шта Молдовљанима треба румунски пасош. Током пропаганде уједињења и контрапропаганде за очување самосталности, људи су схватили да због пасоша Румуније не треба продати државу, јер се он може добити и без тога (чак јефтино). Други део проблема је што део становника Молдавије не иде у Европску унију на рад, већ у Русију, а тамо не треба румунски пасош.

Генерално говорећи ситуација за «унионисте» није сјајна, а сами заговорници уједињења са Румунијом су себи дали аутогол увођењем санкција Русији, као и искључивањем свих руских медија, посебно телевизија. Да поновимо, много Молдовљана ради у Русији и много је породичних веза са становницима Русије. Кидање породичних веза није поен за унионисте. Напротив!

 

 

Но, не може се рећи да унионизам више није највећа претња не само за националну безбедност Републике Молдавије, већ и за њен суверенитет. Присаједињење Молдавије има одређене шансе, јер је за тако нешто заинтересован НАТО, Израел, САД, Европска унија, јер то значи прилазак руским границама и угрожавање Придњестровља у коме се налази важна и велика војна база Русије. Другим речима, Молдовљани се добровољно неће одрећи своје државе, али недобровољно…? Корупцијом, крађом избора, војном интервенцијом?

Да недобровољна опција представља реалност показује стрип који је објавила чувена америчка Војна академија Вест Поинт за војнике и официре америчке армије. У овом стрипу представљен је сукоб армија САД и Русије на територији Молдавије, после њеног заузимања од стране Румуније. Кад овоме додамо и чињеницу да Американци већ деценијама доносе демократију неким народима и то не само на тенковима, већ и са мора и ваздуха, онда заиста треба ставити прст на чело.

Управо активности проевропских структура и НАТО савезника су ти који забрињавају Молдовљане, много више од униониста, јер је јасно ко стоји иза њих.

Поред тога, велику опасност за државност Републике Молдавије представља сиромаштво и низак стандард, као и недостатак перспективе за младе. У Молдавији се функционише на једноставан начин: ако нема посла и нема школа, становници одлазе, а празан простор нема ко да брани.

 

ИЗВОР: Центар академске речи