Беширевић: КиМ у новом Уставу Србије може бити „део наше територије који тренутно није под нашом влашћу“

ПРЕДСТАВЉЕНА АНАЛИЗА ВЛАДИМИРА МЕЂАКА, СТРУЧЊАКА ЕВРОПСКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ

 

  • Аутор анализе, некадашњи помоћник директора Канцеларије за европске интеграције у Србији, рекао је да ће бити потребна два типа измена Устава – прва да би се унеле одредбе о преносу дела суверенитета на ЕУ и директној примени дела европских прописа, пре свега уредби, што су морале да учине све земље које су се прикључивале ЕУ, и друга да би се Србија усагласила са стандардима ЕУ у областима у којима то још није учинила, пре свега по питању независности судства

 

СРБИЈА ће у оквиру припрема за приступ ЕУ морати да промени Устав како би пренела део надлежности на Брисел и гарантовала независност судства, а насупрот увреженом мишљењу неће бити неопходно да се из највишег правног акта искључи тежња за суверенитетом над Косовом, оценили су данас правни стручњаци на представљању анализе посвећене тој теми.

       „Сматрам да нема препрека да ми адекватно формулишемо став да је то део наше територије који тренутно није под нашом влашћу“, рекла је професорка београдског Правног факултета Унион Виолета Беширевић на представљању анализе стручњака Европског покрета у Србији Владимира Међака у београдском Медија центру.

     Њена оцена је да „Устав није средство којим се може спречити противправна сецесија али се може користити у унутрашње политичке сврхе“.

Доцент Правног факултета у Београду Танасије Маринковић рекао је да можда није потребно ни редефинисати садашње одредбе о Косову и Метохији у Уставу, наводећи да се оне могу тумачити попут некадашњег члана устава Немачке пре уједињења који је предвиђао примену прописа и на остатак територије када за то дође време.

       Аутор анализе Владимир Међак, некадашњи помоћник директора Канцеларије за европске интеграције у Србији, рекао је да ће бити потребна два типа измена Устава – прва да би се унеле одредбе о преносу дела суверенитета на ЕУ и директној примени дела европских прописа, пре свега уредби, што су морале да учине све земље које су се прикључивале ЕУ, и друга да би се Србија усагласила са стандардима ЕУ у областима у којима то још није учинила, пре свега по питању независности судства.

Међак, који је заменик председника Истраживачког форума ЕПуС, истакао је да није реч о одрицању суверенитета, и да су ово земље различито дефинисале, па је у Француској рецимо такозваном интегративном клаузулом дефинисано да земље чланице заједно врше суверенитет.

Навео је да би требало навести и да ће се посебним законом дефинисати однос националног парламента и владе, и да се тим законом дефинише обавезно консултовање националног парламента у европским пословима, будући да ова институција након приступања ЕУ добија још јачу улогу.

   Навео је да ће бити потребне измене и да би се омогућило остваривање права европског грађанства, односно да се омогући грађанима ЕУ који имају пребивалиште у Србији да гласају на локалним и европским изборима.

Ово право ће добити и наши грађани који бораве у чланицама ЕУ, што ће представљати корист посебно имајући у виду велики број наших грађана у иностранству, навео је Међак у анализи.

  У тексту се наводи и да ће због неусаглашености са потребним стандардима потребно мењати устав и да би се гарантовала независност судства, то је обавеза коју је Србија преузела и Акционим планом за поглавље 23 и која би требало да се испуни 2017, а главна замерка односи се на начин избора судија и чланова Високог савета судства у Државног већа тужилаца.

О овоме ће морати да се организује и референдум, навео је Међак, додавши да је важно да он не буде организован касно у процесу приступања, како би се раздвојио од референдума о чланству у ЕУ за који је предложио да буде прописана двотрећинска већина за успех како би се обезбедила стабилност.

Акционим планом за поглавље 23 у преговорима са ЕУ предвиђено је и да се упоредном анализом закључи и да ли је потребно да се измени устав због политичких права мањина, што је могућа трећа измена највишег правног акта, навео је он.

        Директор Комитета правника за људска права Јуком Милан Антонијевић рекао је да приликом доношења важећег Устава није било довољне расправе, што му одузима део легитимитета.

  „Надамо се да ће радна група (за измену Устава) бити отворена и да се неће од јавности скривати која су предложена решења“, навео је он.

Антонијевић је рекао да не жели „само да критикује“ и да Устав Србије садржи одредбу по којој се не сме умањивати ниво стечених права што је, како наводи, изузетно корисно за земље које унапређују ову област. Опширније на euractiv.rs.

 

       ИЗВОР: Бета