Банке дају кредит и који не тражиш

Јована Рабреновић

 

 

 

 

Београд – Да конкуренција банака и слаба кредитна тражња могу да буду благотворне и за клијенте уверила се ових дана наша читатељка Наташа С. којој су у банци из чиста мира саопштили да јој је пред-одобрен кредит.

„Отишла сам у банку да уплатим паре за чек који треба да прође када ми је службеница изнебуха саопштила да имам пред–одобрен кредит. То, каже она, одобравају посебним клијентима. Дају ми услове отплате боље од тржишних, а не морам да чекам већ могу одмах да закажем код финансијског саветника чију ми је визит карту дала. Какав сам им ја то посебан клијент с платом од 50.000 динара мислила сам у себи“, прича читатељка.

Она се још није одазвала овом примамљивом позиву, а подозрева да јој је банка толико благонаклона јер јој практично ништа није дужна. Има само текући рачун, нема дозвољени минус, ни кредит, а угасила је и кредитне картице. Када је израчунала да је само основни трошак одржавања две картице 7.000 динара годишње, а о каматама на задужење да и не говори, применила је речником економиста тврдо буџетско ограничење и рестриктивну економску политику.

Сведоци смо да банке нуде кредите на све стране и да се практично обраћају само грађанима. Маме их ниским каматама, онлајн кредитима без одласка у банку, оглашавају да им неће наплатити трошак менице и кредитног бироа.

То нимало не чуди, јер практично само се они задужују у банкама. У прошлој години раст ове групе кредита износио је 12 одсто и практично је погурао укупни кредитни раст који је износио свега 1,3 одсто.

Готовински кредити грађана порасли су за 18,5 одсто, рефинансирајући за 52 одсто, стамбени за 3,2 одсто, а пољопривредни за 16,8 одсто. Грађани су и добри дужници и само код непуних седам одсто њихових кредита постоји проблем у отплати.

С друге стране привреда не да није повећала задуживање, већ га је и смањила. Правна лица су у 2016. години смањила задуживање за чак 4,4 одсто. Предузетници су, истини за вољу, почели да се задужују и у њиховом случају раст кредита је износио седам одсто.

Међутим, пошто су они позајмили само 48 милијарди динара наспрам 1.300 милијарди динара колико је пласирано правним лицима не може се говорити о њиховој већој кредитној тражњи.

Банке су високо ликвидне, имају вишка средстава, али им је проблем коме да их пласирају. Тражња за кредитима постоји, али не таква какву банке желе. Банке не могу да нађу довољно добрих клијената за које могу да буду сигурне да ће им вратити зајам, и главницу и камату. Али то не значи да ће олако да дају кредит, јер захваљујући Кредитном бироу скенирају ситуацију својих дужника.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је јасно да се у случају наше читатељке ради о борби банке да дође до квалитетног клијента дужника који може да врати дуг.

„Оштра конкуренција између банка приморава их да на многе начине траже добре клијенте што је јасно и из тога да јој нуде посебне услове за отплату кредита. Тај пред–одобрен кредит као категорија није непознат и ради се о прелиминарно одобреном кредиту.

Међутим, разлика код прелиминарно одобреног кредита је у томе што клијент банке већ изрази жељу да узме кредит, а из банке на основу његових података му кажу да испуњава услове и да само треба да прође на неком одбору који о томе одлучује. Овај пред–одобрен кредит је у ствари само мамац“, закључује Грубишић.

 

 

 

 ИЗВОР: Политика