БАНКАРСКИ ОКУПАТОРИ СРБИЈЕ

  Никола Влаховић

 

 

  • Већ три године, такозвани отуђени центри моћи, у, и око Владе Србије, упорно одбијају да своју монетарну и економску политику окрену према Руској федерацији, која данас има највише инвестиционог капитала у региону Евроазије
  • Истовремено, Влада Александра Вучића све чини како би Србија пала дубље у дужничко ропство, узимајући још веће и неповољније кредите од Светске банке, ММФ-а и Европске банке (ЕБРД), него што су то чиниле претходне власти
  • Али, осим што свакодневно отима хлеб из руку гладних, потписао је и смртну пресуду јавним предузећима, које је већ формално предао на управљање банкарским повериоцима

 

 

У октобру месецу ове године, Руска федерација је понудила Влади Србије милијарду евра само за “прву помоћ”, и још бројне пројекте, као и стратешке уговоре и погодности… Нико на ту понуду још није одговорио.

Неколико дана након повратка српске привредне делегације из Москве, све се опет вратило у дубоку дужничку канализацију, у коју је Вучићева влада упала још дубље него иједна пре ње. Поданичка психологија, поткупљени премијер и министри, народ сломљен и без снаге да се одупре…Једном речју, идеалан терен за дивљање зеленашких корпорација са Запада.

Такозвани економски амбијент, никад црњи: спољни дуг Србије на крају 2015. године износи и преко 70 одсто бруто друштвеног производа. Највећи део тог дуга отпада на три глобалне банкарске корпорације: Светску банку, Европску банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународни монетарни фонд (ММФ).

Реч је о наднационалним институцијама које држе више од половине укупне светске популације у најцрњем дужничком ропству. Међу оним несрећним државама које су пале у шаке ове опасне банкарске мафије, на истакнутом месту је и Србија.

Европска банка, ЕБРД и ММФ, суштински управљају овом државом и свим њеним расположивим ресурсима, контролишу и подривају изборну вољу грађана, одређују ко ће бити “финансијска” и политичка власт, издају директиве колике ће плате и пензије бити, колико ће радника бити отпуштено, колико ће пара добити војска и полиција, која предузећа ће бити продата или уништена, па чак прописују и колики је минимум за биолошко преживљавање грађана, шта ће и да ли ће јести, пити и какав ће ваздух удисати.

Укратко, Србија није само претворена у најгору колонију, него је добила и облике својеврсног концентрационог логора, у коме милиони људи чекају на судњи дан као спасење, јер им је живот претворен у дужнички пакао.

Већ петнаест година, све “демократске” владе у Србији раде искључиво по диктату и за интересе ММФ, ЕБРД и Светске банке, али Вучићева влада не само што је наставила са криминалним задуживањем код њих, него им је велеиздајнички предала и све полуге власти! Прецизније речено, овде је реч о јединственом случају да је једна европска држава фактички предала власт зеленашким корпорацијама!

Захваљујући трогодишњој страховлади напредњачке коалиције, Србија је, поред права на управљање сопственом територијом, изгубила чак и право на управљање најквалитетнијим пољопривредним земљиштем , па је чак довела у питање и експлоатисање сопствених ресурса воде (ако неком несрећом још мало потраје Вучићева диктатура, следи и приватизација јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања).

Колико је одмакло манијакално Вучићево подастирање пред банкарском мафијом, најбоље илуструје податак да је у току процес потпуне предаје јавног сектора у руке разних америчких “стручњака” за ову област.

Тако је, на пример, делегација Светске банке, предвођена америчким муслиманом, Захидом Хаснаином, који је представљен као “стручњак за јавни сектор”, на недавном састанку са градском управом у Београда у Старом двору, изнео свој предлог како да ова банкарска аждаја у потпуности преузме управљање српским јавним предузећима!

Наиме, овај “идеолог” је предложио, а градска управа прихватила, да до краја следеће године буде уведен софтвер за финансијско контролисање рада свих јавних предузећа из једног оперативног центра.

План је да се повежу сви сектори за финансије свих јавних предузећа Београда и да се обједињено усмерава и контролише њихов рад преко Секретаријата за финансије. Али, тако, да се “извршна команда” налази у представништву Светске банке! Није тешко претпоставити и зашто.

Сулуда и криминализована Вучићева власт ушла је у чак 60 неизвесних пројеката у вредности већој од 10 милијарди евра, а за већи део њих су повучени кредити од Светске банке и ЕБРД. Неки нису и неће бити повучени, јер су пројекти унапред пропали, или их уопште није ни било! Али, за то следе санкције, па на оно што није реализовано, Србија већ плаћа огромну одштету.

 

       Чији је “скелет у орману”?

 

Представници Светске банке директно управљају са најмање три министарства у Влади Србије, а посебно са Министарством финансија, Народном банком Србије и Кредитним одбором.

Сви процеси доношења одлука о инвестицијама у Србији и њеним највећим градовима, а посебно они који иду преко градских дирекција за градско грађевинско земљиште, Агенција за инвестиције и јавних комунална предузећа, потпуно су под контролом ММФ, ЕБРД и Светске банке. Они одређују и правила око стварања мафијашке спреге такозваног “јавно-приватног партнерства”. Све је замишљено тако да се грађанин, онај који плаћа своје мучитеље, не пита ништа!

Према њиховом “упутству“, у току је прављење такозваног “смарт-плана” према коме ће бити одређено како ће изгледати будућност Србије и њених већих градова, од “мале” инфраструктуре, па све до путева, пруга и мостова.

Посебно их радује кад властодршци “са врха” и локалне коалиције, уђу у кредитно задужења, али тако да никада не повуку средства због лошег или неурађеног пројекта. Тако су банкарске корпорације попут ЕБРД, ММФ и Светске банке, на вишеструком добитку: кредит никад не исплате, а “наручилац” кредита за казну мора да плаћа камате као да га је и добио!

Због свега тога, Вучићева власт је дошла на “генијалну” идеју, да им преда на управљање државна предузећа!

Тако је дана 25. септембра 2015. године, потписан Меморандум са Европском банком (ЕБРД), којим је практично озваничен сценарио за управљање приватним и јавним предузећима у Србији.

Да би било јасније о чему је реч, треба нагласити да је тог дана Александар Вучић у својству премијера Србије, потписао Меморандум о разумевању са ЕБРД, којим је овластио ову банку да преузме потпуно управљање јавним предузећима, али и оним приватним предузећима која живе од сарадње са његовим режимом.

Одмах после потписивања овог меморандума, ЕБРД почиње да управља државним компанија, РТБ Бор и Галеника, а спрема се да од почетка следеће године приватизује, купи или сахрани сва преостала јавна предузећа у Србији.

Такође, ЕБРД ће се убудуће појавити као тутор и у поступку свих јавних набавки која се тичу државних компанија. Вучић је то лаконски оправдао речима: “…Боље тако него да будемо заглављени у тим процесима”.

Ове године, на чело представништва ЕБРД у Београду, доведен је и извесни Данијел Берг, задужен за пословање те банке у Србији, са посебном мисијом да стави под контролу не само државни него и приватни сектор.

Добро проверене информације говоре да је кључни Бергов посао везан за увођење страних приватних компанија у посед најбољег пољопривредног земљишта у Србији, али и убацивање мреже корумпираних људи у банкарски сектор (има их и у Народној банци Србије, међу саветницима!), на позиције где се управља приватизацијама, финансијским посредовањем, наплати комуналних услуга и енегрената и на свим позицијама где се обрће новац милиона грађана.

Бергова биографија говори да је реч о провереном штеточини који је започео рад у ЕБРД-у још 1995. године као саветник Борда директора за Сједињене Америчке Државе, а касније је постао и шеф канцеларије ЕБРД-а у Киргистану 2004. године, у Албанији 2007. године, а у Бугарској 2010. године. Изабран је за шефа ЕБРД у Србији након што је бивши директор Матео Патроне именован за директора канцеларије те банке у Румунији.

Невероватно звучи, али се ЕБРД више појављује као инвеститор него као позајмљивач пара! До данас, ЕБРД је инвестирао скоро четири милијарде евра кроз приближно 200 пројеката у Србији (који доносе директан приход овој банци, а не држави Србији!), тако да нико са сигурношћу не зна шта све у Србији поседује ова банкарска хидра са више глава.

Са друге стране, Међународни монетарни фонд је већ годинама брутални тутор, креатор целокупног живота и диригент који командује главним полугама у Влади Србије. Мада је то и раније био случај, ниједан премијер пре Александра Вучића није толико ниско спустио гаће и понудио економским убицама оно што се понудити не сме. Дошло је дотле да се овај шизоидни властохлепац правда народу што је сва власт у рукама поверилаца: “…Замолићу ММФ да одобри повећање пензија и плата”.

Колико је Вучић мали и мизеран у својим покушајима да згрће паре и опстајава на власти, а колико су они моћни и брутални, сведочи и недавна изјава шефа канцеларије ММФ-а у Београду, Кима Дехенга, који се иронично осврнуо на сва српска задуживања:

…У Србији сваке године откријете неки скелет у орману, у виду заосталог дуга за који нисте знали!”. Дехенг је онај човек који је саветовао Вучића да удари по Србима таквим порезима који су гори од послератног присилног давања жита у амбаре нове власти. Кад му се Вучић пожалио да му наплата пореза не иде довољно добро, Дехенг му је, ругајући се, препоручио да одмах иде на повећање ПДВ-а, рекавши ноншалантно: “…Једна од те две методе ће да упали”.

Задње недеље јуна месеца 2015. године, Влада Србије је упутила једно унизно Писмо о намерама Међународном монетарном фонду, у коме између осталог пише: “…Корекције цена струје уследиће 2016. и 2017. године…Почећемо да спроводимо циљане програме за решавање вишка запослених, а све како бисмо постигли уштеду…”.

Већ у октобру месецу, у Београд је дошао заменик директора Међународног монетарног фонда за Европу Јорг Декрасин, како би “охрабрио” Вучића да врати плате и пензије 2016. године на ниво пре “политике уштеда”. Али, не, Вучић се није дао завести: он се пред лихварима понео онако како они очекују од њега: јавно је саопштио грађанству да од тога неће бити ништа, “мада му то из ММФ сугеришу”.

Ова сурова спрдња са грађанима Србије, још није добила свој најгори облик. По свему судећи, тек се спрема општи помор пензионера, самохраних породица, незапослених и одбачених људи из свих слојева друштва. Према предвиђањима Светске банке, Србија ће за наредних десет година бити мања за пола милиона људи, што њени стручњаци гледају као на значајну уштеду.

Стопа морталитета (смртности) је таква да овај поверилац може да се радује, јер ће немоћни људи, стари, болесни и сви они који су у тешком социјалном стању, бити скинути са буџета! Тако размишљају сви банкарски окупатори. Сви који хоће Србији душу да узму, а не само паре.

Вучићева влада свом снагом ради на остварењу ових монструозних предвиђања. Градоначелник Београда Синиша Мали, за почетак је укинуо скоро све социјалне субвенције и тако оне најслабије оставио да скапају према идеји Светске банке, ММФ-а и осталих лабораторија смрти и профита.

 

       Ми плаћамо, они пљачкају

 

Поданичка политика поткупљених српских властодржаца према економским убицама, најбоље се види и на примеру односа према страним повериоцима на Косову и Метохији. Наиме, Србија је преузела преко милијарду евра дуга страним повериоцима, претворивши га у свој јавни дуг!

Део јавног дуга Србије који се односи на КиМ обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година прошлог века према Светској банци, Париском и Лондонском клубу поверилаца, Банци за развој Савета Европе, Европској инвестиционој банци…

Све је “регулисано” тако да садашња албанска сепаратистичка власт у Приштини не мора да плати ни један долар према страним повериоцима, а да им истовремено сва јавна предузећа остану “у аманет”.

Тако део јавног спољног дуга Србије на крају 2014. године, који се односи на обавезе дужника и корисника са територије Косова и Метохије, а који је доспео на наплату од јануара 2015. године, и који се сада исплаћује, износи преко 350 милиона евра.

На тај начин, парама које данас Србија враћа страним повериоцима на Косову и Метохији,  грађене су термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдевање градова водом и наводњавање, а међу њима и систем ” Ибар-Лепенац” са хидроелектраном и акумулацијом “Газиводе”.

Ништа од ове имовине западне владе не признају као власништво Републике Србије. Светској банци и другим повериоцима, више одговара да им Србија враћа дуг, јер је државност сепаратистичког Косова неизвесна.

Али, упркос томе, самопроглашена држава Косово је свечано 2009. године примљена у Светску банку, уз велику медијску пажњу у Америци. Мржња према Србији била је јача од свега: дугови које Косово и Метохија има према Светској банци, нису пребачени на нову, албанску сепаратистичку владу, већ је настављено са наплатом потраживања од Србије.

Исто тако су поступиле и све друге међународне финансијске организације, којима је тако хитно било да приме Косово међу своје клијенте, а питање дуговања су оставили Србији.

Да међународно право више постоји и да је нека друга власт уместо Вучићеве издајничке власти, никаквих преговора са Албанцима не би било док се не реши питање државне имовине вредне 220 милијарди долара.

Уз помоћ Светске банке, ЕБРД-а и ММФ-а, на Косову је извршена и убрзана(криминална) приватизација српске државне имовине. Само у једној години, од такве приватизације, сепаратистичка власт је стрпала преко пола милијарде евра у своје џепове.

У време почетка преговора са албанском страном у Бриселу, одмах је суспендован било какав разговор о српској државној имовини на Косову. То је од почетка била забрањена тема. Тако је и данас.

Коначно, Вучић је потписом на Бриселски споразум ставио тачку на било какво потраживање државне имовине, мада је сваки одрасли, запослени Србин, за тридесет година радног стажа, својим издвајањем за Косово, саградио барем један стан просечном Албанцу. Али, то су за ММФ и Светску банку “мртве инвестиције”…

Вероватно да би се наругали Србији или је психолошки још више бацили на колена, “истраживачи” ММФ-а утврдили су да укупна вредност Србије и њених ресурса не прелази цифру од 150 милијарди евра!

На овакву свињарију, која је у облику полузваничног документа стигла и до Владе Србије (у време Бориса Тадића), тада нико није реаговао. Данас, кад Вучић свом снагом предаје државну имовину повериоцима да наплаћују и зарађују, да управљају државом и черупају где год стигну, нико се више не бави таквом математиком. Понижење је комплетно.

 

 

ИЗВОР: Гето Србија