Банатска Црна Гора (Румунија) у сенци векова

  • Банатска Црна Гора у средњем веку представљала је српско подручје од педесетак насеља, која су се простирала између Тамиша и Мориша, на средокраћи између Темишвара, Лугожа и Липове, описује Љубомир Церовић. И данас се простире североисточно од Темишвара, у Липовској висоравни, али сачињавају је само четири насеља: Краљевац, Лукаревац, Петрово Село и Станчево

 

Са Црном Гором ова изолована банатска целина нема готово никакве везе. Само због својих немирних брежуљака, који ремете равничараку идилу Баната, овај простор би се зато могао назвати симболички црногорским, као и због тога што је српски живаљ у њему потпуно одсечен од остатка српске заједнице. Постоји и понека легенда, наравно, да су се овде настанили неколико Црногораца, али тек касније, у 18. веку.

Црква брвнара у Лукаревцу

                                            Црква брвнара у Лукаревцу

Нас је пут одвео до Лукаревца и Краљевца. Кривудави земљани и камени путеви, бујна природа, природни извори и чист ваздух напросто покрећу човека да се одушеви овим сеоским бајковитим крајолицима и препусти њиховој оази у тражењу окрепљујућег предаха. Историјске знаменитости ових места чине их још богатији.

Пркос времену у Лукаревцу

Према др Стеви Перинцу, Лукаревац је био познат још из акта којим га средњовековна српска велмошка породица Радић даје у закуп 1492. године Јеремији Дојчину.

Најстарија српска сеоска парохијска црква у Румунији налази се управо у Лукаревцу. То је црква-брвнара изграђена 1744. године, највероватније на месту Радићеве брвнаре из XV века, посвећена Светом Великомученику Ђорђу. Oвo je јединственa српскa црквa и историјски споменик у Румунији, која на себи не показује знаке пропадањa, напротив, отпорно пркоси корозивној моћи времена и чува символ вере.

Углавном је задржала свој изглед од пре два и по века, скромна је по спољашности, како описује Стеван Бугарски, дуга је око 12 м, широка 5 м, висока 3 м, са двоја врата, пет малих прозора и торњем од дасака. Последња оправка изведена је 1995. године, када је парохију обновио протојереј Ђорђе Сујић. Променио је, најпре, сву брвну и обновио је торањ. За све малобројније вернике у Лукаревцу остала је права духовна лађа.

Отац Сујић у Краљевцу

                                                                     Отац Сујић у Краљевцу

Број верника драматично опада у Лукаревцу. Када је протојереј Ђорђе Сујић преузео парохију 1994. године било је више од 100 верника, данас их има 40, од којих 15 редовно долази у цркву по благодети Божије. Службе су овде сваке друге недеље, јер отац Ђорђе врши службу и у оближњем Краљевцу.

„Ма шта да ми узмете, немојте ми само одузети ову цркву”, речи су оца Ђорђа које прописно описују колика је радост верујућег народа за овом богомољом.

Можда треба поменути и насеље Слав Село, које је забележено 1597. године као „опустело место”, за које они старији причају како је то било прво насеље њихових предака још у XV веку, а који су га, због честих поплава, напустили и недалеко од њега искрчили место у шуми и тамо се одселили, како наводи др Живко Милин. Највероватније да је то ново насеље било данашњи Краљевац.

 Опустели Краљевац

У историјским изворима Краљевац се први пут спомиње 11. априла 1597. године, када је трансилванијски војвода Сигмунд Батори наредио својим људима да управљају и владају облашћу у којој се налазио и Краљевац. Сви топоними у селу попут Селишта, Врљача, Гаковине, Равништа, Градишта, Горњег селишта, Царичиног гроба и других, као и хидроними Бара, Вирови, Протић, Црна вода, Гојков бунар и многи други, откривају, заправо, етничку природу генезе овог насеља у Банатској Црној Гори.

“Топоними неизбежно садрже у себи и делић душе оних чијом су заслугом почели да битишу”, тврде Стева и Јагода Перинац.

И у Краљевцу је црквени храм посвећен Светом Великомученику Ђорђу. Заправо, у сва четири места Банатске Црне Горе Свети Ђорђе је храмовна слава. Црква у Лукаревцу је саграђена 1887. године, данас се реконструише, а први свештеник се у Краљевцу помиње 1776. године. И овде службује протојереј Ђорђе Сујић. За Краљевац тврди да у њему има 70 верника.

„Боримо се да опстанемо”, одлучан је протојереј Ђорђе.

Краљевац

                                                                       Краљевац

Село је некада било етнички хомогено Србима. Данас су у мањем броју, међутим, ни сам импулс живота у селу више није изражен. Овде је живот тих, спор и неприметан. Делује као да је време стало.

„Некада је све било другачије, било је чисто српско село. Недељом ујутру ишли смо у цркву, а после подне испред цркве била је организована игранка. Било је животно и лепо, а сад кад изађем на сокак, дође ми да плачем. Људи само беже, беже и беже”, разочаравајуће описује трагедију села Краљевчанка Анкица Беречић.

Данас, доиста, нема више ни ко да се окупља, па чак да оде и у дућан. Мештани у Краљевцу немају више нити један дућан, него су принуђени да одлазе у куповину животних намирница у Велики Тополовац.

Нажалост, нема више ни српске деце, а некада су српски ђаци стизали до школе у Петровом Селу прелазећи пешке километре преко брда.

Прве школе су по Банатској Црној Гори кренуле да се оснивају још давне 1774. године. Сва четири насеља имала су своје школе.

Живко Милин наводи: „Највећи број ученика у овим школама забележен је у периоду 1919-1946. године, у Краљевцу 1933/34. школске године 113 ученика, у Лукаревцу 1921/22. школске године 27 ученика… Румунска школска реформа од 1948. године претворила је све четири седморазредне школе у четвороразредне; 1950. године основан је у Петровом Селу такозвани други циклус (V-VII разред), да би окупио ђаке са целог банатско-црногорског подручја. Нажалост, и овај је престао да ради 1973. године. Почев од друге половине XX века, четвороразредне основне школе су се постепено гасиле. Данас нема у овим насељима ниједне српске четвороразредне основне школе.”

Лукаревац и Краљевац данас изгледају као велике чекаонице где ретко ко наврати.

„За 10 година тешко да ће бити више иједног Србина у Краљевцу”, изричит је био Богољуб Беречић из Краљевца.

Највећа нада остаје у асфалтирању Краљевца и повезивању са ауто-путем. Тада би Краљевац са својих 350 хектара шуме, изворима питке воде из стена и богатим ловиштима, бар постао прави туристички драгуљ Баната.

 

ИЗВОР: РТС