Бахати ђаци малтретирају и вршњаке и наставнике, а сисетем их штити

Марија Антонијевић

 

 
Готово да нема одељења без бар једог бахатог, безобразног или најблаже речено неваспитаног ученика који својим понашањем на часу омета рад и својих вршњака и наставника. Најгоре од свега што они могу слободно да наставе тако да се понашају, јер адекватне казне за такву децу не постоје, разговори са психолозима и педагозима не помажу, а наставницима прети чак и отказ, некада и батине бесних родитеља, уколико покушају да казне дете због непримереног понашања.
Једна од метода наставника у покушају да осигурају мир на часу јесте то да стављају децу која су потпуно различитих особина стављају једно поред другог, очекујући да ће они међусобно деловати један на другог. Међутим, у таквим ситуацијама некада се постиже управо супротан ефекат – немирно дете се не поправља, већ у “свој свет” увлачи и оно дете које до тада није правило проблеме.

Хиперактивност или безобразлук – где је граница?

Иако многи понашање неваспитане деце повезују са хиперактивношћу, ту се лако може направити разлика, а ако се дете одмалена третира као хиперактивно, а да то није потврђено од стране стручњака, безобразлук се онда још теже искорењује.
Учитељица Славица Плавшић тврди да су неваспитана деца испадима које праве увек главна у друштву, а да због њих највише испаштају деца која су за пример.

 

Учитељица: Закон није на нашој страни

Васпитана деца у друштву нису занимљива, док она неваспитана, нажалост, својим задиркивањем других, пуштањем музике на часу, драњем, забављају остале па су често и омиљени у разреду. То представља велики проблем, јер је закон на њиховој страни, док су наставницима срозана сва права толико да деци не смемо да кажемо ни да су неваспитана. Они онда постају главна тема на родитељским састанцима, разредном већу и на часовима разредне наставе, а о деци која су дивна, слушају и уче нико не прича – започиње причу учитељица.

Како каже, деца су у школи заштићена као бели медведи, а дечији безобразлук обично долази из породице.

 

Двојка на поклон и утицајни родитељи

Казне за децу у школи не постоје, нема више понављања разреда јер се двојке поклањају, а због утицајних родитеља оцене из владања нагло скачу на крају године, те се више ни слабом оценом деца не могу казнити. Једино преостаје одлазак код педагога и психолога, али ти разговори често нису од користи – објашњава она.
Како тврди, дешава се да дете у њеном разреду смета другима, не престаје да прича или удара другу децу, па на тај начин омета оне који желе да уче, али она је нашла неколико решења.

Довијање наставника

Почнем да решавам проблем разговором, кажем детету да то није лепо, али насамо не пред другом децом. Затим му задам неко задужење које ће га показати у бољем светлу буде ли све урадио како треба, али га и истичем када уради нешто добро па макар то била и ситница. Ако ни то не упали, кажем разреду да га не примећују када прави глупости. Када се деца не смеју шалама тог ученика, оно схвати да више ти поступци нису интересантни па се смири – објашњава учитељица Славица.
За разлику од ње, учитељ Дејан Чаировић има мало другачије методе.
– У просвети сам 26 година, и од мојих почетака па све до данас пуно тога се променило, нажалост углавном нагиње ка негативном. Ја радим у сеоској школи и иако су одељења мала, а разреди често спојени, деси се да буде јако немирне деце која ометају рад и учење осталима. У тим случајевима се са њима борим тако што изведем немирног ученика испред табле и замолим га да обећа да се више неће тако понашати или после неколико упозорења у договору са родитељима откажем пут на екскурзију том ђаку. Обично такве казне уроде плодом, деца се постиде или им буде жао због одсуства са екскурзије па се понашање промени. Ипак, на неку децу се не може утицати – прича за “Блиц” Чаировић, који ради као учитељ у ОШ “Сава Ковачевић” у селу близу Смедерева.

Неваспитан родитељ, неваспитано дете

Специјалиста за школску психологију, Биљана Лајовић, као разлог за овакво стање у школама наводи то што се родитељи ослањају на школу и на то да ће наставници попунити оно што су они пропустили у васпитању своје деце.
– Није редак случај да видите на улици родитеља којем дете вришти у рукама јер жели да добије играчку или још једну вожњу у луна парку, а да родитељи не знају шта да раде. Још у том периоду почиње да се обликује дете, а оно лако научи како ће да добија ствари које му нису дозвољене. Колико су проблем попустљиви родитељи толико су често проблем и неваспитани, а није редак случај да дете неваспитаног родитеља буде такође неваспитано. Јер дете учи по моделу – каже психолог.

Саговорници се слажу да дете у школи мора да зна своје обавезе, а не само своја права. Међутим, у последње време све се окренуло наопако. Наставници немају ефикасне казнене мере за ђаке, а сарадња наставника и родитеља је све слабија.
Закон предвиђа какво понашање треба санкционисати и које су казнене мере, али како објашњавају наставници, све се то на крају школске године поништи и ученици тако прођу некажњено.

 

ЕВО ШТА КАЖЕ ЗАКОН, КОЈЕ СУ ТО ВАСПИТНО ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ

Члан 113. Закона о основама система васпитања и образовања
Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.
Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену општим актом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана овим или посебним законом и за повреду забране из чл. 44. и 45. (забрана дискриминације и насиља, злостављања и занемаривања) овог закона.
Теже повреде обавеза ученика јесу:
1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа или друга организација, односно орган;
2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;
3) уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;
4) подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана, наркотичког средства или психоактивне супстанце;
5) уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице;
6) понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;
7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;
8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештавања родитеља, односно старатеља од стране школе;
9) учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере из става 1. овог члана ради корекције понашања ученика.
За повреде из става 3. тач. 8) и 9) овог члана обавезна је поступност у изрицању мера.
Ученик, родитељ односно старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
Члан 115. Закона о основама система васпитања и образовања
За повреду обавезе, односно забране прописане овим законом, могу да се изрекну мере, и то:
1) за лакшу повреду обавеза ученика, васпитна мера – опомена, укор одељењског старешине или укор одељењског већа, у складу са општим актом школе;
2) за тежу повреду обавеза ученика, васпитно-дисциплинска мера – укор директора и укор наставничког већа, а за ученика средње школе и искључење ученика из школе, односно школе са домом
3) за учињену повреду забране из чл. 44. и 45. овог закона, васпитно-дисциплинска мера:
укор директора или укор наставничког већа, премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност родитеља, односно старатеља и школе у коју прелази, а за ученика средње школе – искључење ученика из школе, односно школе са домом.
Закључну оцену из владања утврђује одељењско веће на предлог одељењског старешине на крају првог и другог полугодишта на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних законом и изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера и њихових ефеката. Оцена из владања поправља се када дође до позитивне промене у понашању ученика.

 

 

 

ИЗВОР: Блиц