Асимилација Брђана у Црногорце

 

  • Већина народа не зна или први пут сазнаје да је постојала васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском народном ношњом

 

ПИШЕ: Горан Киковић

                                                                       Васојевићка ношња

 

Већина народа не зна или први пут сазнаје да је постојала васојевићка народна ношња која нема никакве сличности са црногорском народном ношњом.

О томе говори истраживач Владимир Дворниковић у својој књизи „Карактерологија Југословена“, издатој у Београду 1939. године. На 505-тој страници, у поглављу „Југословенски народ као уметник“, он описује васојевићку народну ношњу, коју су Васојевићи имали прије припајања овог највећег Српског племена Црној Гори као и начин на који се вршила асимилација Брђана у Црногорце и како су перјаници цијепали хаљине.

Дворниковић истиче следеће:

„Понегдје је било и насилних мера за искорењивање извесних типова народне ношње и орнаментике. Црна Гора пре педесет-шестдесет.

Кад су припојени Васојевићи Црној Гори власт је наредила да перјаници обилазе села и цепају старе стајаће хаљине са везовима да би се свуда увела униформна црногорска ношња“.

Како је истражио у овој књизи Дворниковић, „најбогатији везови после косовског уништени су тако у Васојевићима, у Морачи, Ровцима, Братоножићима и др.“

Факсимил 505-те странице књиге „Карактерологија Југословена“ аутора Владимира Дворниковића, издатој у Београду 1939-те, у којој се – у поглављу „Југословенски народ као умјетник“ – исцрпно описују сва обиљежја васојевићке народне ношње

 

Дивна Вековић из Лушца код Берана деценијама је сакупљала народне умотворине, посуђе, ношњу из Старе Србије (посебно Васојевића), али и из Црне Горе и других српских крајева. Убијена у Словенији од стране партизана 1945. године. Ова слика Дивне Вековић у народној ношњи из Васојевића објављена је у књизи др Радослава – Јагоша Вешовића „Племе Васојевићи“ – Сарајево, 1935.

 

(дио текста о овој теми први пут је објављен у броју 2 часописа “Глас Холмијe“ од августа 2012. године)

 

ИЗВОР:ИН4С