Американци праве „војску Косова“ – неће ли то бити истурене снаге „велике Албаније“?

Диана Милошевић

ГДЕ ЈЕ ДАНАШЊА ВОЈСКА СРБИЈЕ У ПОРЕЂЕЊУ СА ЗДРУЖЕНОМ ШИПТАРСКОМ ОРУЖАНОМ СИЛОМ?

 

 

  • Божа ДЕЛИЋ: Косовска војска ће имати пар хиљада људи. То само по себи није ништа – кад се каже да су они „пар хиљада људи под оружјем“, нарочито кад се каже да ми имамо 36.000 људи у војсци. Али, треба да знамо да од тог броја имамо испод десет хиљада у борбеним јединицама, док Шиптари на својих пар хиљада у року од 24 до 48 сати могу да мобилишу више десетина хиљада. Тако да смо ми, а не они, „пар хиљада под оружјем“. Ми у односу на њих нисмо сила. Нарочито кад на њихово реално стање додамо снаге Албаније, које саме нису јаче од нас и дуго су стајале лоше, али иза којих стоји NATO
  • Горан ЈЕВТОВИЋ: Косовске снаге су одавно направљене. Под патронатом су NATO који их обучава. Ако узмемо у обзир да је доле NATO присутан преко Кфора, онда је однос снаге крајње неповољан у односу на нас. Ту војску зато не треба посматрати изоловано, него као предњи одред албанске војске, или будуће велике Албаније, која је у настајању, па затим као предњи одред NATO – као њихове пешадијске снаге. Војску Косова треба посматрати буквално као пешадијске и јуришне снаге. Тако су и наоружане!
  • Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ: Јасно је као дан да се NATO Албанија и NATO Шиптари спремају да дају свој допринос великом NATO рату против Русије. Зато није чудна америчка прича о стварању јединствене војске Шиптара са Косова и Шиптара из Албаније
  • Саша РАДИЋ: У безбедносном смислу, војска Косова неће бити већи изазов за нас него што је сада јер је реч само о преименовању, а не промени структуре – та војска би требало да и касније у основи буде лака пешадија. Она већ сада има и војну структуру и немачко наоружање и лака оклопна возила

 

 

 

        АМЕРИЧКИ амбасадор у Приштини само што је објавио: да ће „Република Косово“ ускоро добити војску.

        У време када Шиптари потпуно отворено – и потпуно некажњено – сањају своје снове о „великој Албанији“. Једино не могу баш сви да се сложе да ли је Косово покрајина Албаније или центар „велике Албаније“ треба да буде у Приштини.

Треба ли Србија и Војска Србије да се плаше шиптарске армије којом ће се командовати формално из Приштине, а суштински из NATO и Пентагона?

Неће ли та војска – заједно са армијом Албаније – бити истовремено и војска „велике Албаније“?

Може ли се Војска Србије носити са оружаном силом „велике Албаније“?

Како да нам Русија поклони оружје кад ми усвајамо NATO стандарде?!

 

Божа ДЕЛИЋ, генерал

 

• Војска Косова је претња, негативна порука, треба је схватити озбиљно и предузети мере да се наша војска ојача за одговор снагама које су за респект. То су снаге које не иду у авантуре – јер ако крену, то значи да су такве америчке инструкције

 

СВИ догађаји из прошлости говоре о јединственом наступу косовско-шиптарске и албанске војске. Сетимо се рата 1998-99, када је сва логистика ОВК била из Албаније, командни кадар такође, а подршку је давала албанска тешка техника.

  Ратно јединство код њих никада није било спорно.

Шта може да буде спорно? То што су Шиптари увек желели да они буду у првом плану, да они буду најважнији. Међутим, тешко је замислити да Албанија буде покрајина њима.

Дакле, досадашње искуство нас учи да кад крену – а то раде уједињени – судбина других народа у њиховој интересној сфери је запечаћена. Они никада нису кренули, нити ће, без такве инструкције из САД. Уосталом, у САД и у Турској им се школују кадрови.

        Где год Запад жели да направи проблем, Шиптари ће бити њихов адут за поткусуривање.

На делу је јачање шиптарских снага, које из САД и Албаније добијају опрему и изграђују се, прво као цивилна заштита, па одбрамбена снага, а сада и као војска (чије ће стварање успорити или прекинути бриселски преговарачки процес).

   Косовска војска ће имати пар хиљада људи. То само по себи није ништа – кад се каже да су они „пар хиљада људи под оружјем“, нарочито кад се каже да ми имамо 36.000 људи у војсци. Али, треба да знамо да од тог броја имамо испод десет хиљада у борбеним јединицама, док Шиптари на својих пар хиљада у року од 24 до 48 сати могу да мобилишу више десетина хиљада. Тако да смо ми, а не они, „пар хиљада под оружјем“.

        Ми у односу на њих нисмо сила. Нарочито кад на њихово реално стање додамо снаге Албаније, које саме нису јаче од нас и дуго су стајале лоше, али иза којих стоји NATO.

Наша војска годинама не стоји у месту, него пропадамо и тешко ћемо да то превазиђемо у условима када немамо самосталну политику ни у једном домену. Годинама говоримо о оружју из Русије, које не можемо да добијемо, јер смо оријентисани на ЕУ и пузећи приступ NATO пакту и јер усвајамо NATO стандарде.

Ко може да очекује да ће Русија да му поклони оружје док он усваја NATO стандарде?! Да купимо од њих, немамо пара. Поред свих апела из Русије, ми срљамо и говоримо да је ЕУ приоритет. Не могу да кажем колико су у Русији разочарани том нашом политиком, помажу нас у УН и где год затреба, али не знам шта још имамо право да очекујемо од Руса док држимо овај курс.

Да закључим: војска Косова је претња, негативна порука, треба је схватити озбиљно и предузети мере да се наша војска ојача за одговор снагама које су за респект. То су снаге које не иду у авантуре – јер ако крену, то значи да су такве америчке инструкције.

 

Србија мора да промени стратешка документа и направи јаку копнену армију

 

Горан ЈЕВТОВИЋ, пуковник

 

• Способни су да мобилишу неколико десетина хиљада бивших припадника ОВК, подмлатка који су у међувремену обучили. Уназад 5-6 година, интензивно се официрски и подофицирски кадар школује и курсира по центрима водећих чланица NATO. На најважнијим војним академијама. Почели су да официре шаљу на Вест Поинт у САД. Има их и у школским NATO центрима за курсирање и обуку.

 

        МИ СМО у односу на будућу војску Косова – ништа. Ако гледамо изоловано косовске снаге, које су одавно направљене, које су под патронатом NATO и које NATO обучава, узимајући у обзир да је доле NATO присутан преко Кфора, онда је однос снаге крајње неповољан у односу на нас.

        Ту војску не треба посматрати изоловано, него као предњи одред албанске војске, или будуће велике Албаније, која је у настајању, па затим као предњи одред NATO – као њихове пешадијске снаге. Војску Косова треба посматрати буквално као пешадијске и јуришне снаге. Тако су и наоружане!

Никако их не смемо третирати изоловано и без да узмемо у обзир битан моменат мобилизације. Јер, они су заиста способни да мобилишу неколико десетина хиљада бивших припадника ОВК, условно речено подмлатка, који су у међувремену обучили. Уназад 5-6 година, интензивно се официрски и подофицирски кадар школује и курсира по центрима водећих чланица NATO. На најважнијим војним академијама.

Почели су да официре шаљу на Вест Поинт у САД. Има их и у школским NATO центрима за курсирање и обуку.

До недавно смо имали доле присутна два NATO тима. Један је био у такозваном министарству за безбедносне снаге Косова, а други у такозваном генералштабу безбедносних снага Косова. Сад су та два тима обједињена.

      Кроз такву призму треба посматрати будућу војску Косова, односно безбедносне снаге које практично само треба да промене назив, јер већ учествују у NATO вежбама и већ се понашају партнерски.

        На све то (снаге Косова и снаге NATO које су доле) треба да додамо активне оружане снаге Албаније, јер не постоји граница између Косова и Албаније.

Ми треба да направимо копнену војску и максимално је ојачамо. За то је потребно да се промене стратешка документа Србије да се заустави тзв. процес реформи и реорганизације, точак мора да се окрене уназад, јер без јаке копнене војске сви други родови немају смисла.

   Треба реорганизовати војску: вратити велике оперативне саставе и истовремено кренути са враћањем обавезног војног рока, старог начина система мобилизације. Без тога нема смисла размишљати о било чему другом, јер војска Косова је предњи јуришни одред NATO снага на том простору.

 

Србе је Бог казнио допуштањем да Вучић влада Србијом уочи Трећег светског рата

 

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ, православни публициста

 

• Ако се не вратимо Богу и себи (чиме ће Вучић нестати са нашег обзорја као ноћна мора кад се пробудимо ), покриће нас, по речима Владике Николаја, „језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом“. Мислимо о томе!

 

        ЈАСНО је као дан да се NATO Албанија и NATO Шиптари спремају да дају свој допринос великом NATO рату против Русије. Зато није чудна америчка прича о стварању јединствене војске Шиптара са Косова и Шиптара из Албаније.

Ипак, у свему је најчуднији кловнократа Вучић, који у Нишу са Еди Рамом пева: „Рамо, Рамо, друже мој!“ док гради NATO-пут између Ниша и албанског приобаља, а по задатку својих газда из Вашингтона, код чије је гласноговорнице Хилари ишао да јој се додвори.

Тужна је судбина Срба које је Бог казнио тако што се повукао и допустио да Вучић влада Србијом уочи Трећег светског рата. Али, не треба заборавити поуку Светог Анастасија Синаита из списа „О недостојним властодршцима“: „Бог у Свом закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем.“

        Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају.

Ево једног поучног примера.

Када је Фока Тиранин постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом.

Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?“ Како је у многе дане понављао исто ово питање, удостојио се Божијега одговора: „Зато што нисам могао да нађем другог, горег од овог“.

        Дакле, ако се не вратимо Богу и себи (чиме ће Вучић нестати са нашег обзорја као ноћна мора кад се пробудимо ), покриће нас, по речима Владике Николаја, „језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом“.

Мислимо о томе!

 

Албанци из Албаније нису радикални поводом „велике Албаније“ као у ЦГ и Македонији

 

Саша РАДИЋ, војни аналитичар

 

• У будућности ће сигурно имати више технике (Турска им је до сада давала технику и ту треба водити рачуна о њеним амбицијама и неоосманском пројекту), али не мислим да ће то бити сила о којој Србија треба да размишља да ли може да јој парира

 

        У БЕЗБЕДНОСНОМ смислу, војска Косова неће бити већи изазов за нас него што је сада јер је реч само о преименовању, а не промени структуре – та војска би требало да и касније у основи буде лака пешадија. Она већ сада има и војну структуру и немачко наоружање и лака оклопна возила итд.

     Оно што нема је име „војска“, а проблем ће да настане кад добије то име јер оно заокружује државни пројекат Албанаца из Приштине. Војска је атрибут државе и то је оно што нама прави политички проблем.

У будућности ће сигурно имати више технике (Турска им је до сада давала технику и ту треба водити рачуна о њеним амбицијама и неоосманском пројекту), али не мислим да ће то бити сила о којој Србија треба да размишља да ли може да јој парира.

Што се тиче уједињених снага са Албанијом, не видим да они имају исти безбедносни развој, односно, Албанци из Албаније не показују онакав радикални поглед на проблеме (на велику Албанију) као Албанци из Црне Горе или Македоније.

Безбедносни проблем су реликти ОВК, односно паравојне групе које постоје на Косову. ОВК јесте дао кадрове за садашње снаге безбедности Косова, али их Кфор дисциплинује, односно NATO води рачуна да се оне не претворе у нешто што не бисмо хтели.

У случају великих безбедносних проблема, сукоба и слично, тада се и тако и тако суочавате са општом мобилизацијом, а не само са регуларним снагама. То је неминовно у нашим балканским приликама. Тако је и ОВК настала – од нуле – и организовала цео систем, а да је при том имала само мали број професионалаца.

Дакле, те паравојне формације јесу наш безбедносни проблем, а политички ће бити проблем назив војска.

 

 

ИЗВОР: Факти