Александар Роџерс: О ПИТАЊУ НОВОГ ВЕЛИКОГ ПРЕСЕЉАВАЊА НАРОДА

  • Како се светска криза шири, већи део планете би негде да оде
  • Према анкети урађеној међу становницима Берлина, коју је недавно објавио Дојче Веле, око 55% становништва жели да напусти Немачку (33% заувек). А Берлин је просперитетни град, у другим регионима стање је далеко горе
  • И у “благословљеним” Сједињеним Државама, није све тако благословљено – поред масе усељеника (укључујући и оне који долазе илегално) постоји велики број људи који одлазе. Неки истраживачи процењују број емиграната из Сједињених Држава у последњих неколико година достигао број од седам милиона
  • Сви су уверени да ће им у другим земљама бити боље. Иако на једну историју успеха миграната, постоји 999 прича о неуспеху (истина о њима не пишу новинама и не сминају филмове)

Како се светска криза шири, већи део планете би негде да оде. Просечан хрчак жели да побегне из Русије, из САД, из Немачке, из Француске – на место где ће му бити добро. Међутим, не можете побећи од самога себе.

У Русији постоје читаве заједнице на друштвеним мрежама под именима као што је “Време је за одлазак”, где се расправља не тему, “како су лоше ствари у овој земљи” и “колико су добре ствари у другим”. Међутим, анкете показују да број становника Русије који желе да оду у иностранство – ради сталног боравка или рада – варира од 13 до 17 одсто.

Према анкети урађеној међу становницима Берлина, коју је недавно објавио Дојче Веле, око 55% становништва жели да напусти Немачку (33% заувек). А Берлин је просперитетни град, у другим регионима стање је далеко горе.

И у “благословљеним” Сједињеним Државама, није све тако благословљено – поред масе усељеника (укључујући и оне који долазе илегално) постоји велики број људи који одлазе. Неки истраживачи процењују број емиграната из Сједињених Држава у последњих неколико година достигао број од седам милиона.

Ипак, лидер по броју оних који желе да побегну из своје демократизоване и европеизоване земље, наравно, су Украјинци – тамо проценат оних који желе да напусте земљу према последњим подацима достиже 75%. Чињеница је да се овде жеља за одласком из ове земље и остварује. Према најскромнијим проценама, из Украјине у протеклих пет постмајданских година побегло из државе негде између од седам и девет милиона људи.

Становници Латинске Америке масовно беже у САД. Становници Северне Африке и блиског истока беже у Европску унију итд.

Ми смо, очеглено је, сведоци неке нове велике миграције народа. Али, ако се боље погледа, можете видети да ово није један феномен, већ неколико различитих.
Прва категорија су стварне избеглице са места где се ратује и/или хуманитарних катастрофа. Они беже зато што су њихови домови уништени, а нема могућности да се преживи отаџбини су никакве, укључујући и недостатка посла.
Друга категорија су “избеглице” из Африке и бројних земаља на Блиском истоку који нису биле погођени ратом, али које су побегле у Европу како би тамо добиле wellfare – да живе на рачун државе и да не раде. Најчешће постоји и разлог за то – бити избеглица у шатору у предграђу Париза је прилично бољи од рада у неком од рудника Конга.
Слично је и са Јужноамериканцима, који атакују границу САД. Живот у многим земљама Латинска Америка је далеко од шећера, али у САД већина ових илегалних имиграната добија тешке и лоше лоше плаћене послове, животом и гетима и/или учешћем у латино бнадама као типа «Мара Салватруча», затворима и депортацијама, то јест, са ничим добрим.
Трећа категорија су људи који заправо никуда не иду. Они би то желели, али се плаше, јер негде подсвесно схватају да никоме у инстранству не требају.
Ипак, хајде да будемо искрени – овде се ради о недаровитим и трутовима који оправдавају свој став бескорисним мантрама “рад није за мене, ја сам талентован, и у било којој нормалној земљи добио бих новац у пакету само због саме чињенице моје јединствености и генијалности” (друг Карманов ово лепше од мене објашњава).

Чињеница да они још седе на врату родитеља, радећи као канцеларијски планктони или као бедни радницу «за копејку» код западних фирми – крив је, јасно је, руски “режим” и лично Путин, али не и њихова лична неспремност и неспособност да уче, развијају се и раде, већ, као рекосмо, “ова земља”.

У последње време, успут речено, постало је модерно оправдавaти њихову беспосленост “левичарским убеђењима”. Као “Нећу радити за проклете буржује”, али ћу се жалити како се лоше живи и за то ће окривити капиталистичке тлачитеље. И ја сам упознао неколико таквих људи – нису прочитали ни реч од Маркса и Лењина, али су врло идеолошки борбени.

Као што је некада говорио Хазанов у улози папагаја “У зоолошком врту тигровима не недостаје меса!” И не само у зоолошком врту, већ у Русији, не тигру, већ креативној класи и не меса, већ новца.

Али, како се испоставило, такве “подцењене личности” којима  за живот нису «додавали», постоје не само у Русији, већ иу западним земљама. И прилично масивно.

И они маштају о напуштању Русије и животу у Француској, Немачкој, Великој Британији или Сједињененим Државама. Становници Немачке у овом тренутку гледају пут Русије, Французи куну високе порезе, амерички WASP-и (бели англосаксонки протестанти – прим. прев.) беже из земље због доминације миграната и сексуалних изопаченика, Британци се плаше Брексита и тако даље.
Сви су уверени да ће им у другим земљама бити боље. Иако на једну историју успеха миграната, постоји 999 прича о неуспеху (истина о њима не пишу новинама и не сминају филмове).
Треба, дакле, знати ако не можете да се остварите овде, онда то није могуће нигде. Зато што можете отићи било где, али не можете побећи од себе.
Увек ћете бити ви. А ако је неко лења незналица, онда ће остати лења незналица у Немачкој, Сједињеним Државама или Аустралији.

Дакле, или одлазите или се хватајте за ум. Али не цвилите. Не морате да будете још један подцењени геније који би “показао свима ко сам, али сам добио погрешну планету – магија овде не ради.”

Трчи, Лола, трчи!

Превео са руског Зоран Милошевић


ИЗВОР:https://politikus.ru/articles/116429-aleksandr-rodzhers-k-voprosu-o-novom-velikom-pereselenii-narodov.html