7 ПРИЧА О ДВОБОЈИМА Кнез Арсен: Краљ двобоја

Представљамо неке од најчувенијих мегдана и дуела из наше историје

 

Андрија Ивановић

 

Унук српског вожда учествовао је у 40 дуела и, тврдили су савременици, убио је 15 противника, док је 15 ранио.

 

 

 

 

Карађорђе Петровић на чело српских устаника стао је захваљујући свом јунаштву и војничким способностима, које је хвалио чак и Наполеон Бонапарта. Од свих потомака, кажу, вожду је по јунаштву био најсличнији унук Арсен, а тешко је набројати све ратове и двобоје у којима се борио.

 

Легија странаца

 

Арсен се родио 16. априла 1859. у Темишвару као десето дете кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, а рођени брат му је био краљ Петар I.

„Кнез Арсен Карађорђевић је био ратник. Школовао се у Лицеју‚ Луј ле Гранд‘ у Паризу, а 1881. ступио је као прост војник у Легију странаца. Учествовао је у походима у Алжиру и Тонкину, у којима се одликовао. На настојање цара Александра III, ступио је у руску војску. Као руски официр узео је учешћа у ратном походу против Кине и у Руско-јапанском рату. У руској војсци имао је чин коњичког генерала. За време балканских ратова кнез Арсен је био командант коњице у српској армији, а за време великог светског рата командовао је руским армијским корпусом. У току многих ратова у којима је учествовао под француском, руском и српском заставом био је неколико пута рањен“, пише француски Тан 20. октобра 1938, дан после кнежеве смрти у Паризу.

Српски племић је и у Француској и у Русији привлачио пажњу јавности, а посебно су занимљиви били двобоји. Како су преносили тадашњи медији, учествовао је у најмање 14, а вероватно чак у 40 мегдана. Спомињале су се и невероватне бројке – да је убио 15 својих противника, 15 ранио, а да се седам дуела завршило нерешеним резултатом. Савременици су га сматрали „лудо храбрим човеком, вичним свим врстама оружја“, а Мирослав Крлежа га је описао као „брахијалну силу од које бежи тане“.

 

Бој с пријатељем

 

„Лондонски Дејли лидер писао је 1895. да је Арсен у двобоју ранио Пола Долфуса, новинара који је објавио провокативан чланак о њему. О Арсеновој вештој руци испеване су читаве поеме, а о његовом двобоју с најбољим пријатељем Карлом Густавом Манерхајмом сачувани су стихови извесног Лудвига Пецла, бечког салонског поете: „Делили су трпезу и чаше нада, / а крвни противници су сада. / Гле јада, / раздвоји их крвна увреда тада“, пишу у тексту „Принц ратова и двобоја“ Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов и Јелена Мандић.

 

 

                                                       Карл Густав Манерхајм

 

 

 

О двобоју Арсена и Манерхајма има различитих тврдњи. Једна је да су се сукобили због љубави кнегиње Ауроре Демидове, касније Арсенове супруге и мајке кнеза Павла, док је друга да су се посвађали око тога ко ће на једној забави на руском двору заплесати с Јеленом Петровић Његош, сестром Арсенове снаје и касније краљицом Италије. Извештаји показују да су изашли на двобој пиштољима и да је Манерхајм поражен и тешко рањен. Занимљиво је да, ипак, овај фински маршал, а затим и председник те земље, у мемоарима тај двобој не спомиње.

 

 

                                                       Јеленa Петровић Његош

 

ПОМОЋ ПОБЕЂЕНИМА

 

„Кнеза Арсена, великог ратника, красиле су најлепше хришћанске и хумане особине, не само према својим војницима него и према побеђенима. После заузимања коте 550, године 1913. кнез Арсен у селу Лепопевцима долази међу рањене бугарске војнике и наређује да им се укаже најхитнија лекарска помоћ. Сазнавши да је он краљев брат и да се налази у првим борбеним редовима, један бугарски рањени војник је рекао: ‚Зато ви побеђујете!‘“, написао је Војин Чолакантић, дивизијски генерал, 1938. године.

 

 

 

ИЗВОР: Курир