7 навика родитеља чија деца умеју да сама решавају проблеме

Када им нешто поверимо, она уче да верују сама себи. Осећање одговорности, спремност на сарадњу и лидерске вештине се формирају у детињству.

Мој приступ васпитању деце се променио после речи моје жене која се присетила свог детињства: „Сваки пут када смо питали тату шта значи нека реч, он је узимао речник и предлагао да то сазнамо заједно.“ Сећате се чувене поуке: „Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан; научи га да пеца и нахранићеш га за цео живот“. Васпитавајте децу тако да се могу носити са својим проблемима без туђе помоћи.

  1. Родитељи самосталне деце стоје иза њих да би решавали проблем заједно с децом, а не уместо њих

  2. Родитељи самосталне деце постављају питања исто онолико колико дају готове одговоре

Постављајући питања о суштини проблема, учите дете да само тражи решења, уместо да се узнемири и чека туђу помоћ. У нашој породици користимо следећа питања:

-Шта мислиш шта сад није онако како би ти желео/ла да буде?

-Шта можемо да урадимо да се ситуација промени?

-Можемо ли твоју идеју још да усавршимо?

-Шта мислиш зашто је тај човек тако поступио?

-То је био поступак из љубави? Да ли је то можда била непромишљеност?

-Како си се осећао/ла после тог поступка? Шта можеш променити у некој будућој сличној ситуацији?

Одговори које човек самостално проналази у дубини својих осећања увек су мудрији него шаблонски одговори које други намећу.

3. Родитељи самосталне деце претварају критичке примедбе у забаву

Уместо држања лекција и забрана далеко је учинковитије поразмислити с дететом на тему добра и зла, кроз заједничко читање или поделу улога уз помоћ омиљених играчака. То често изгледа као да детету предлажете да разради морално-етичку стратегију, при чему се конфликтна ситуација помоћу измишљеног сижеа одваја од дететове личности.

4. Родитељи самосталне деце дозвољавају деци да уче на сопственим грешкама, без обзира на то што је то непријатно

У детињству сам имао муке с наставницом енглеског. Родитељи би ме сваки пут саосећајно саслушали и говорили ми да само наставим да учим. На крају године не само да је моје знање из енглеског било одлично него је и моје знање о међуљудским односима било богато.

Пре неколико година, жена и ја смо били на ивици да испишемо дете са фудбала због незгодног тренера. На крају смо ипак решили да га нећемо исписивати него ћемо се за тог човека молити. Схватили смо да ће наше дете наићи на још много тешких људи и да ће морати општити с њима. Желели смо да развије интуицију, стрпљивост и разборитост док смо још у могућности да кроз та искушења прођемо заједно.

5. Родитељи самосталне деце не изузимају децу од разумне казне која долази после неразумних поступака. Свако је дужан да научи како да исправи последице својих грешака

6. Родитељи самосталне деце стрпљиво прихватају њихове неуспехе

Зар је могуће направити нешто ново а да се ниједном не погреши? Дете треба да схвати да је грешити нормално. Родитељи зато треба да преусмере своју пажњу са грешака и мана на могућности проналажења нових, делотворнијих решења.

7. Родитељи самосталне деце се постепено одмичу од проблема дозвољавајући детету да полако преузима све већу одговорност

Деца су кадра не само да пронађу прави пут, изаберу шта ће да једу и обуку, него могу да буду и добри саветници у решавању проблема нас одраслих. Када им нешто поверимо, она уче да верују сама себи. Осећање одговорности, спремност на сарадњу и лидерске вештине се формирају у детињству. Без обзира на то што нама самима често нешто од тога недостаје, не треба да ометамо њихов развој код наше деце.

 

Одабрала и превела: Весна Смиљанић Рангелов

ИЗВОР: Detinjarije.com/Vospitaj.com