5 запањујућих мистерија о Месецу које наука не може да објасни

Са пречником од око 3.476 километара, Месец је једна четвртина Земље по величини, сви остали сателити у нашем соларном систему орбитирају своје планете око екватора, наш Месец не, а ту су и месечеве стене за које је утврђено да садрже обрађене метале као што су месинг, лискун и уранијум 236 и нептунијум 237.

Једноставно речено, Земљин месец је један од најмистериознијих објеката у нашем сунчевом систему. Сматра се “чудним“ небеским телом због бројних физичких особина које научници нису у стању да објасне, и због чињенице да је најуникатнији објекат у соларном систему, неупоредив са било којим другим сателитом који је пронађен до данас.

У ствари, Месец је толико јединствен да др Роберт Јастров, први председник НАСА-ине комисије за лунарна истраживања, месец назива “Розета камен међу планетама.“

Да би имали идеју колико је Месец чудан, треба само да погледамо цитат Робина Брета, научника из НАСА-е који је рекао: “Чини се да је лакше објаснити непостојање Месеца него његово постојање.“

Шта је то што Месец чини толико чудним?

Велики је. У ствари, огроман је. Са пречником од око 3.476 километара, Месец је по величини једна четвртина Земље. Осим Плутона и Харона, ово је највећа позната пропорција између сателита и његовог матичног тела међу бројним објектима нашег система.

 

 

 

mesec-i-zemlja

 

 

 

Он има чудну орбиту која је толико јединствена да научници нису били у стању да је пронађу нигде друго у сунчевом систему. Испоставило се да сви остали сателити у нашем сунчевом систему орбитирају своје планете око екватора. Наш Месец не, и окреће Земљу са нагибом од пет степени. Месец има прецизну висину, курс и брзину, што му омогућава да “функционише“ исправно у односу на планету Земљу. Једноставно речено, Месец не би требало да буде ту где јесте.

Месец је скоро Земља. Састав нашег природног сателита је сличан Земљином, за разлику од већине других сателита који се јасно разликују од својих матичних планета.

Ако ови детаљи нису привукли вашу пажњу, има још.

Постоје неке месечеве стене за које је утврђено да садрже обрађене метале као што су месинг, лискун и уранијум 236 и нептунијум 237. Ови елементи никада нису пронађени као природна појава. Уранијум 236 је радиоактивни нуклеарни отпад који се налази у истрошеној нуклеарки и прерађеном уранијуму. Још интересантније, нептунијум 237 је радиоактивни метални елемент и нуспроизвод нуклеарних реактора и производње плутонијума.

Ове мистериозне лунарне карактеристике су навеле Михаила Васина и Александра Шербакова из совјетске Академије наука да напишу чланак 1970-их година о Месецу под називом “Да ли је Месец креација ванземаљске интелигенције?“

Осим тога, Харолд Јури, добитник Нобелове награде за хемију је рекао да је био “веома збуњен стенама које су астронаути пронашли на Месецу и њиховим садржајем титанијума. Узорци су били незамисливи и збуњујући јер истраживачи нису могли да објасне присуство титанијума.“

Другим речима, наш Месец нема карактеристике као други сателити у нашем сунчевом систему. Ако то није чудно, размотрите ту чињеницу да је са било које тачке на површини наше планете видљива само једна страна Месеца.

 

 

 

 

 

 

ИЗВОР: Webtribune.rs