20 најиритантнијих језичких грешака које праве појединци у Србији

 

  • Сумњамо да постоји такав Србин који баш никада није направио ниједну грешку у свакодневном говору. Нисмо због тога овде, да тражимо длаку у јајету. Наравно да нисмо сви лингвисти, али постоје речи у српском језику које многи људи годинама изговарају погрешно јер су тако слушали од родитеља, бака, дека, пријатеља, па чак и путем телевизије, да би им се то временом једноставно усталило у говору

 

Ту смо да вам укажемо на 20 најчешће погрешно изговараних и писаних речи.

У неке од најучесталијих грешака у српском језику, које нажалост можемо чути и видети чак и у медијима, спадају следеће три речи:

  1. ПРОТЕСТВОВАТИ – Норма српског језика признаје једини правилан облик ове речи, а он гласи ПРОТЕСТОВАТИ. Ово “паразитско” -в у средини речи нема основ у морфологији већ га људи, вероватно према аналогији са глаголима ДЕЈСТВОВАТИ, УЧЕСТВОВАТИ и др, изговарају као ПРОТЕСТВОВАТИ, уместо ПРОТЕСТОВАТИ. Глагол протестовати изведен је од именице протест додавањем суфикса -овати (глас в не постоји у корену речи).

2. АТМОСВЕРА – Може да се каже једино АТМОСФЕРА, јер реч води порекло од грчке речи атмос што значи пара и речи сфера – лопта. Било да ову реч користите у значењу ваздушног Земљиног омотача или да опишете какво је опште расположење на неком догађају, увек ћете изговарати и писати АТМОСФЕРА.

3. УВЕЖЕНПравилно је само УВЕЗЕН, јер трпни глаголски придев глагола увести (у значену: “увезао сам робу преко границе”, “роба је увозна”) гласи УВЕЗЕН. Гради се од окрњене презентске основе увез- и наставка -ен. Овде не долази до јотовања, па се глас з не замењује гласом ж. Исто важи и за ИЗВЕЗЕН и ДОВЕЗЕН. Исто важи и за ДОНЕСЕН – роба је ДОНЕСЕНА, а не дошена.

 

У следећу групу спадају глаголи које, такође, редовно користимо у свакодневној комуникацији, а не знамо да их погрешно изговарамо.

 

  1. ЗАСПЕМ, ЗАСПЕШ (ОД ГЛАГОЛА ЗАСПАТИ) – Ако желите некоме да саопштите да никако не можете да утонете у сан, ви ћете му рећи “не могу да ЗАСПИМ”, а не “не могу да ЗАСПЕМ”. Заспим је прво лице једнине презента глагола заспати. Друго лице гласило би ЗАСПИШ, а не ЗАСПЕШ. Уколико некоме кажете да не можете да заспЕте, ви му онда саопштавате да не можете нешто ЗАСУТИ (у смислу засути некога нечим, нпр. засути некога милионима питања и потпитања). Дакле, сасвим други глагол је у питању.
  2. ИСКИПИТИ И ПРОВРИТИ – Поједине домаћице у овоме свакодневно греше. Вероватно су слушале од својих мајки и бака како говоре “искипило ми је млеко” или “проврила/уврила ми је вода”, одн. “вода ври”. Глагол врети, а не врити и његове изведенице – проврети, узаврети итд. имају у презенту следеће облике: врим, вриш, ври… али у 3. лицу множине изузетно ВРУ. Радни глаголски придев је врео/врела “вода је проврела”, “чај је узаврео”… Исто важи и за глагол ИСКИПЕТИ јер се каже кипети, а не кипити.

 

20 najiritantnijih jezičkih grešaka

 

6. ИЗВИНУО – Уколико желимо да кажемо да смо неком признали своју кривицу и да нам је жао, онда је правилно рећи ИЗВИНИО САМ СЕ, ИЗВИНИЛА САМ СЕ, ИЗВИНИЛИ СМО СЕ, ОН СЕ ИЗВИНИО, ТИ СИ СЕ ИЗВИНИО итд. Али, уколико некоме кажете да сте се извинули, онда му саопштавате како сте се савили уназад, искривили, или ишчашили нешто.

7. ОДМАРАМ! – Погрешна је употреба глагола ОДМОРИТИ/ОДМАРАТИ као непралазног глагола уместо повратног ОДМОРИТИ СЕ/ОДМАРАТИ СЕ. Употреба је преузета из војничког жаргона где војници пре подне “занимају”, а после подне “одмарају”. Мада је за сада још тешко замислити иоле писмена човека који би допустио да му промакну реченице попут “идем мало да одморим” или “седимо у парку и одмарамо”, Иван Клајн у Српском језичком приручнику упозорава на ову учесталу грешку. Правилно је једино ОДМАРАТИ СЕ/ОДМОРИТИ СЕ!

 

Предмете за свакодневну употребу многи чак не знају ни да изговоре како треба. У изговору се, додуше, ни не примећује увек грешка, али када предмети треба да се напишу словима – буде јасно као дан!

 

8. ВАЗНА – Од немачког “Васе”, француског “васе” и латинског “вас” што значи “суд, посуда” која служи да у њу ставимо цвеће, добили смо реч ВАЗА. Ова посуда у српском језику зове се искључиво тако и НИКАКО вазна.

9. ЏЕЗБА, ЂЕЗВА – Оно у чему кувамо кафу зове се једино ЏЕЗВА, јер је назив добила од турског цезве што значи “мала посуда за кување кафе”.

  1. БРУСХАЛТЕР – Признајемо, ова реч је и за нас била велико правописно откриће док нисмо наишли на њу у Правопису српског језика. Веровали или не, пише се БРУСТХАЛТЕР, а објашњење је следеће: “Од немачког Бруст-халтер – женски прслучић за придржавање груди”.

 

20 najiritantnijih jezičkih grešaka12.

 

11. РАЈФЕШЛУС – Правилно је једино РАЈСФЕРШЛУС, од немачког Реисверсцхлус што значи “патент затварач”.

12. ХЕМИСКА – Реч је изведена од речи “хемија, хемијски”. Према томе, глас ј на крају основе се мора наћи на крају корена речи и испред наставака за облик и творбу речи. Дакле, пише се искључиво ХЕМИЈСКА оловка, ХЕМИЈСКА реакција…

13. МАЈЦА, МАИЦА – Једна од врло честих грешака у писању. Ј се не пише између а и и осим када је део основе или наставка за творбу. Тако нећемо писати РАДИЈО – антена или БИЈО – еликсир, али ћемо писати: МАЈИЦА, радијски програм, крајина, издајица, гајити, Мајин, тајин…

14. ИЗВРСАН – Колико пута сте чули реченицу попут: “Он је изврсан играч”, његова игра је изврсна”? Правилно је казати једино ИЗВРСТАН у мушком роду. До ове грешке долази због аналогије према женском роду – ИЗВРСНА и средњем ИЗВРСНО где се глас т губи у сугласничкој групи -стн која је тешка за изговор, па се врши упрошћавање сугласничке групе.

15. ВЕГЕТЕРИЈАНАЦ – Каже се ВЕГЕТАРИЈАНАЦ. Ова реч води порекло од новолатинског вегетарианариус што значи “човек који једе само биљну храну”.

16. ПАРАДАИЗ, ПАРАДАЈИЗ – Правопис српског језика даје само реч ПАРАДАЈЗ и у писању парадајз-салата и парадајз-сок искључиво са цртицом. Занимљиво је да у Речнику Матице српске ПАРАДАЈЗ није прихваћен као књижевна реч већ се сматра варваризмом наслеђеним из немачког. Књижевне речи за означавање ове биљке су црвени патлиџан и рајчица.

У последњу групу најчешће погрешно изговараних и писаних речи издвојили смо следећа четири жаргонизма:

 

Možda bi ovo mogao biti pojam "užasne lepote"

Можда би ово могао бити појам “ужасне лепоте”

 

17. УЖАСНО ЈЕ БИЛО ЛЕПО, УЖАСНО ДОБРО ТИ СТОЈИ ТА ФРИЗУРА – Неправилна и неадекватна употреба прилога, па и придева. Нажалост, данас у медијима простор добијају полуобразоване особе које не могу да се похвале пристојним фондом речи, па ћемо од њих често чути да нешто “ужасно” (грозно, страшно, грозоморно) може бити употребљено за истицање нечег лепог, красног, идеалног… неког само њима знаног суперлатива.

18. ЕКСТРА САМ СЕ ПРОВЕЛА (ОНО БАШ, БАШ…) – Надовезаћемо се на претходну ставку нашег излагања и запитати се колико неко заиста треба да буде неинформисан па да никад у животу није чуо за једноставне придеве попут: дивно, красно, изванредно или “најопштији” придев лепо, са прилогом за истицање врло лепо?!

19. ЧАК ШТАВИШЕ – Најучесталији плеоназам у српском језику. И ЧАК и ШТАВИШЕ су две речи које имају исто или слично значење. Синоними су у функцији речи поред свега, напротив… Сувишно је писати обе речи. ШТАВИШЕ је речца за истицање, а ЧАК је прилог турског порекла са истим значењем. Зато ћемо рећи само:

– Овог пута ниси био тако лош. Штавише, био си врло добар. ИЛИ

– Чак, био си врло добар.

  1. СВАШТА НЕШТО – Спој двеју готово супротних речи по значењу, а према врсти врло сличних. Општа именичка заменица и неодређена именичка заменица, од којих прва означава много разноврсних ствари, а друга малу количину нечега. Стандардни српски језик не допушта овакве неспретне спојеве. Могу припадати искључиво жаргону. Према нашем мишљењу, чак ни у жаргону не звуче “претерано интелигентно”.

 

Које грешке вама највише засметају када читате неки текст на интернету или слушате некога док разговара?

 

К. М.

 

ИЗВОР: Опанак