Трескавац је био ђердапски Олимп

  • Планина богова цивилизације Лепенског вира мами безбројне госте. Магија овог лепог вулканског врха једнако је моћна као и у праскозорје Европе

Борис Субашић 

 

ТРЕСКАВАЦ, голи трапезасти монолит, остатак вулканске купе на румунској обали Ђердапске клисуре био је планина богова блиставе културе Лепенског вира пре 8.000 година.

Насеље првих Европљана који су припитомили биљке и животиње и створили монументалну уметност саграђено је на српској обали Дунава тачно насупрот оријашкој стени која хипнотички привлачи поглед. Академик Драгослав Срејовић, проналазач Лепенског вира, наглашавао је да Трескавац представља “најсталнију и најмонументалнију фигуру” у свету Лепенаца који су светилишта правили подражавајући облик “ђердапског Олимпа”.

Његову врх често обавијају облаци из којих је чује трескање громова, а још импресивнија представа одиграва се на дан летње дугодневице. Тад Трескавац у свитање губи трапезаст обрис и претвара се у тамну пирамиду коју оцртавају сунчеви зраци с врхом на ком неколико тренутака блиста сунце.

 

Врло вероватно су најхрабрији међу становницима Лепенског вира прешли Дунав и попели на врх с кога су видели да је свет много већи од њихове увале у Ђердапској клисури. Можда су баш они повели саплеменике на велико путовање оставивши нам загонетку где су Лепенци нестали. Као успомену оставили су нам чудесне скулптуре и опчињавајући поглед с Трескавца.

Магија овог вулканског врха једнако је моћна као и у праскозорје Европе и привлачи безбројне посетиоце у румунски национални парк „Гвоздена капија“. Међу гостима су многи из Србије, који се осећају као код куће у делу Ђердапа званом Банатска клисура насељеном Србима, у чијим ресторанима и пансионима често одседају. Стаза до Трескавца добро је обележена и на њу се улази са паркинга крај села Свиница.

ВИКЕНД У КЛИСУРИ

СРПСКИ посетиоци имају два начина да дођу до Трескавца: преко граничног прелаза код Вршца или путем преко бране ХЕ Ђердап код Кладова. За један викенд могуће је лагано обићи и Лепенски вир с околним видиковцима и Трескавац. Мора се признати да је румунска обала туристички уређенија и да су за разлику од наших пешачке стазе одлично означене. За разлику од српског, улазак у румунски национални парк је бесплатан.

 

ИЗВОР: Вечерње нвоости