Руски документарац: Ужасне последице бомбардовања Југославије од стране НАТО

 

Водећа руска телевизија Русија 24 приказала је документарни филм поводом 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору. 

Подсећам, у марту 1999. године, без одобрења Савета Безбедности ОУН, НАТО савез је започео војну операцију у Југославији.

Авионски напади, које су западњаци официјелно назвали „хуманитарном интервенцијом“, започети су у марту а трајали су до јуна 1999. године. НАТО-вци су тукли по војним  објектима али и по фабрикама у  Југославији. Авиони алијансе су оштетили и зауставили рад 70% фабрика и погона за прераду нафте и нафтних деривата. Срушено је или оштећено 78 индустријских погона и 42 електро станице. Убијено је око 2000 мирних грађана, цивила, међу њима и велики број деце, али то је у ствари само група непосредних жртава бомбардовања.

Један од најгорих резултата операције НАТО снага је страховито брзо погоршавање еколошке ситуације у читавој југоисточној Европи. Непосредно након престанка бомбардовања, ОУН је на територији бивше Југославије одредила 4 жаришта. То су места која су током бомбардовања претрпела најгоре последице по животну средину.

У граду Бору на истоку Србије нападнут је рударско-прерађивачки комплекс, бомбардовањем су порушили бране које су задржавале течне отпатке из производње. Тако су отроване околне територије и подземне воде око града.

Напади на фабрику аутомобила „Застава“ у Крагујевцу су одговорни за истицање токсичног пиралена у највећу притоку Дунава, Велику Мораву. На самом Дунаву озбиљно цурење нафте се десило у Новом Саду, а истицање најпрљавијег отрова наступило је услед бомбардовања хемијског комплекса у Панчеву. То је град близу Београда а због серије бомбардовања,  у воду Дунава су доспеле хиљаду ипо тона хлоретилена, 800 тона раствора хлороводоничне киселине, 3000 тона „шолака“, 200 тона амонијака, и тоне живе.

Панчево су бомбардовали дуго и упорно, фабрика практично није престајала да гори, и у ваздуху око фабрике су 10 000 пута биле повећане количине винил–хлорида, него што је нормативима предвиђено, као и количине чађи, сумпор диоксида и других хемијских једињења. Десет дана је над фабриком био 15 километара велики облак отровног дима, а истовремено су авиони НАТО бомбардовали и друге фабрике у републици. Уз то, повећање количине материја опасних  по здравље су утврђени у Бугарској, Грчкој, Украјини а у Румунији су од маја до јула су  четири пута падале киселе кише.

Али најгора и најциничнија није била само одлука НАТО да бомбардује  Југославију, већ је то био избор оружја које су активно користили а у којем је било пуњење са осиромашеним уранијумом. Тај метал се користи за пуњење против-оклопних бомби и војне муниције. Уз то ово је изузетно отрован и радиактиван материјал.

Према разматрањима, на територију Србије је могло бити бачено од 10 – 15 тона таквих бомби, а само на Косову су специјалисти из ОУН утврдили више од 100 случајева када су примењене овакве бомбе. Скоро сва вода на тим локалитетима била је загађена и неупотребљива за пиће. Лукавство у употреби  осиромашеног уранијума је у томе да се приликом удара метак распада на ситне делове који се разлећу око  места удара, и покупити их све и деконтаминирати простор око места удара, је практично немогуће.

Генерал Пуковник Чедомир Врањанац каже: Радиоактивне честице остају на земљи, и са кишом  и снегом се шире на веће дубине и веће површине. Домаће животиње пасу траву и пију загађену воду и тако уносе у себе радиактивне честице а у такозваном ланцу исхране, се радиоактивност  уноси у организам људи. Према мишљењу специјалиста, земља ће бити загађена бар још 100 година и то не само земља у Србији.

Петр Искендеров*: Такозвана  мала радиоактивна муниција, захваљујући токовима река или ветровима, могла би доспети у околне земље око простора који су били први под ударом,  а то су  Црна Гора и Македонија. Али би тај отров могао доспети у Бугарску и до Црноморске обале.

Данас, две деценије после бомбардовања и употребе оваквог оружја, специјалисти су добили могућност да истраже последице  употребе оваквог оружја. Од 1999-2012 године у Србији је констатован  80 пута повећан број оболелих од рака лимфних жлезда. На Косову су специјалисти  утврдили појаву рака на 57%. Научници сматрају да ће се у будућност број оболелих у Србији повећати два и по пута у односу на број оболелих од рака у свету.

____________

*Петар Искендеров je старији научни сарадник инситута славјановеденија РАН и доктор историјских наука

 

 

ИЗВОР: Сила Слова