Румунски рат око Косова и Јерусалима

  • Председник Клаус Јоханис отказао поверење премијерки Виорики Данчила и затражио да поднесе оставку после њене посете Израелу

 

Милан Петровић

                   У центру власти у Румунији: Ливија Драгнеа (Фото Бета/АП)

 

Букурешт – Свакоме ко иоле из близине посматра одвијање унутарполитичке ситуације у Румунији у последње време пада у очи чињеница да је овде у току непомирљиви сукоб између двеју водећих палата – председничке (Котрочењ) и владине (Викторија). Одмах после парламентарних избора децембра 2016. на којима су коалициони партнери (социјалдемократе – ПСД и нови либерали – АЛДЕ) однели убедљиву победу и освојили скоро двотрећинску већину, председник Клаус Јоханис се ставио на чело опозиције и започео отворени рат против владе коју је образовала већинска коалиција.

Већ у јануару 2017, када је председник Јоханис лично предводио велике уличне демонстрације у Букурешту, постало је јасно да неће бити ништа од очекиване „нормалне” кохабитације вишебојног румунског политичког врха. Трзавице на том врху изазивале су хаос у политичком животу земље, која је за свега годину дана променила три премијера.

Љути ривали, ушанчени у палатама „Викторија” и „Котрочењ” почели су да користе сва дозвољена и недозвољена средства како би задавали противнику што осетљивије ударце. Посебно се користила метода хватања противника у политичком офсајду. Такву једну заседу лидер владајуће коалиције, председник ПСД и председник посланичког дома парламента (трећи у рангу човек у земљи) Ливију Драгнеа поставио је пре скоро два месеца председнику Јоханису.

Драгнеа се јавно придружио председнику САД Доналду Трампу када је овај саопштио да ће Вашингтон преселити своју амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Као лидер главне владајуће странке, Драгнеа је наложио премијерки Виорики Данчили да предузме званичне кораке и отпочне процес пресељења румунске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, и то без неког усклађивања спољнополитичких потеза са председником, како то предвиђа румунски устав. Као покриће влада је усвојила један меморандум, што спада у њену надлежност.

Уследио је званични позив израелског премијера Бенјамина Натанијахуа, и то како румунској премијерки, тако и председнику посланичког дома и министру спољних послова да посете Израел. До те брзопотезне посете је и дошло средином априла месеца.

Све је то крајње раздражило председника Јоханиса који је оптужио владу да ради иза његових леђа и да „пресељење у Јерусалим” није у складу са румунским интересима. Напротив. Оно се, наводно, коси и са политиком Брисела.

Председник је „званично” ускратио поверење премијерки Данчили затраживши од ње да поднесе оставку. Премијерка је одмах реплицирала да на неку оставку ни не помишља. Рекла је да о томе може да одлучи само парламент. А она се у њему ослања на солидну већину.

Изнервиран, председник Јоханис се окомио и на Драгнеу, изјавивши да он „склапа тајне нагодбе са Јеврејима”.

Овом непримереном оптужбом Јоханис је самом себи испалио хитац у ноге. Његова изјава је муњевито обишла свет и он се нашао прозваним антисемитом. Израелски медији су се присетили тога да је „румунски Немац” Клаус Вернер Јоханис, пре десетак година, као градоначелник Сибијуа и председник „Демократског форума Немаца из Румуније” успео да изнуди од румунског судства решење да је тај „немачки форум” директан наследник хитлеровске организације „румунских фолксдојчера” и да тако присвоји на стотине и стотине зграда и и других имања, који су после рата одузети од ове „пете колоне”, као нацистичке организације која је одлуком нирнбешког суда забрањена у целом свету.

Румунски коментатори тврде да је после свега што се десило у последње време председник Јоханис много изгубио на домаћој и страној политичкој арени, док се његов директни ривал приказао као човек који, ето, има „америчко залеђе”. А то много значи не само у Румунији. Драгнеова замка у коју је Јоханис упао донела је његовом аутору много важних политичких поена.

Али, међурумунски политички рат се наставља свом жестином. Говори се и пише да председник Јоханис припрема свој одговор и да ће се десити још већи лом и још дубља „домаћа спољнополитичка криза”.

Како је произашло из дискусије за округлим столом на румунском ТВ каналу Б-1 (29. априла), председник Јоханис припрема „косовски одговор” на „јерусалимски офсајд”, који га је толико коштао.

Наиме, на ТВ каналу Б-1 (и не само на њему) износи се мишљење да ће на предстојећем самиту ЕУ у Бугарској, уз учешће балканских земаља, председник Јоханис изаћи са новом румунском „бомбом” – саопштењем да Румунија мења званични став према Косову, односно да овога пута признаје „закониту независност Косова” од Србије. И да ће се сада Јоханис наћи у улози „америчког миљеника” пошто се тврди да најснажнија подршка Приштини стиже не из из Европе, већ из Вашингтона.

Биће то, наводно, 1 : 1, то јест изједначење у политичкој утакмици која се са жаром игра између двеју водећих румунски палата – владине и председничке.

 

 

ИЗВОР: Политика