Први историчар био је Србин из Скадра

 

Пише: Хаџи Драгиша Шоћ

 

Читајући коментаре на моје текстове, уочио сам неколико оних који ме прате пуни разумијевања и знања, што ме заиста радује.

Ови други, осим априори негације и запјенушане антисрпске хистерије, зачињене сопственом инфериорношћу, не нуде ништа друго.

Ипак, да им помогнем рећи ћу вам, јесам Србин и на то сам поносан, али схватите да ово о чему пишем је старина, много, много старија од свих нација!

Ја пишем о српском народу, којему сви ми припадамо, па како год се сада осјећали и национално изјашњавали!

Морам истаћи да ја износим чињенице и ставове научника разних профила (историчари, археолози,фонетичари….)који проучавају историјске изворе првог реда, а ја ћу набројати неке од њих!

Први историчар у историји људи је Сирбин Кандовалов, Србин из Садра, данашњег Скадра!

Написао је дјела Људејка и Матика, а Грци су га звали Ксантос! Живио је неколико деценија прије Херодота и био његов узор. Данас све што о њему знамо, написао је управо Херодот!

Осим што је историја по њему добила име, важна је његова основна теза: Историја подразумјева истраживање истине!

Његов следбеник Херодот, којег називају оцем историје сви, осим њега самог (за њега је то био Ксантос), био је вјечити путник и приповједач!

Будући породично веома богат, могао је себи приуштити многа путовања и истраживања! О њему су писали многи, а Плутарх каже да је рођен у Халикарнасу у Кирији, 484 год. прије Христа.

Прикупио је огроман материјал и распоредио га у девет књига своје историје. За њега кажу да је био и први географ и етнограф.

Публије Корнелије Тацит, најпознатији је римски и један од најпознатијих античких историчара. Написао доста књига – “Историја”, “Германика” …

Клаудије Птоломеј, александријски географ, астроном, астролог и математичар, написао чудесне књиге из свих ових области, а за нас посебно важна “Географска упутства” која представљају укупна географска знања тог времемена!

Он је и објавио карту Хелмског полуострва, са десетинама српских топонима!  Страбон, велики је грчки историчар, географ и филозоф, чија географија је непроцјењиви историјски извор!

Заиста не могу писати о још десетинама других, али прескачући вријеме и периоде долазим до незаобилазног Мавра Орбина, Дубровчанина чије краљевство Словена је прворазредан историјски извор!

Трансилванијски гроф Ђорђе Бранковић, велики истраживач, оставио јемнога дјела!

Милош Милојевић, научник и истраживач, о коме се мора посебно писати! Осим ових, али и многих других који су оставили дјела која имају вриједност извора, своја знања црпим из књига аутора као што су: академик Јован Деретић, академик Олга Луковић, проф др. Реља Новаковић, Јован Рајић, Сипријан Робер, Сима Лукин Лазић, Јосиф Шафарик, Светислав Билбија и ко зна колико још других, великих познавалаца историје!

Ово је само мали и неопходан осврт на писан ради свих оних коментара чије знање не иде даље од могућег знања неких режимских историчара, чије знање не иде даље од Порфиногеритових инструкција, које су врло дискутабилне и непоткрјепљене у изворима, а историјски доказано, најмање четири пута преуређено у складу са геополитичким интересима наручиоца…..

 

(аутор је професор историје и директор Издавачке куће “Јерусалим” из Бара)

 

ИЗВОР: Барски портал