Праве жене више неће имати шансе да побеђују на олимпијадама и светским првенствима

АМЕРИЧКА БИЦИКЛИСТКИЊА И ПРОФЕСОР  `ФЕМИНИСТИЧКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ` СИМБОЛ ОПАСНИХ ПРОМЕНА

                                                                     Лорел Хабард
  • Трансгендерни налет на велики спорт тек почиње јер су међународни спортски органи изменили правила у њихову корист. Прва ласта је била Лорел Хабард која је прошле године победила на шампионату Аустралије у дизању тегова. Лорел је са Новог Зеланда, а донедавно се звала Гевин Хабард. Убрзо је заузела друго место на првенству света, одмах иза двоструке олимпијске првакиње Саре Роблз која је већ дуго на одређеним препаратима. Наравно, Гевин Хабард није био никакав шампион, али је промена пола од тог осредњег спортисте направила светску звезду
  • Дизање тегова, дворански бициклизам, бацање разних справа, све борилачке вештине – ту неће бити победа за сваког ко је имао несрећу да се роди као женско. Те дисциплине постаће за жене нешто попут шаха. То јест: моћи ће да учествују, а да победе – тешко. Трансгендера само у САД има око два милиона, а то је више него довољан број да се међу њима нађу стотине освајачица медаља
  • Трансгендер подразумева избор нечега изван и изнад полова, али се у случају спорта не ради о слободи и равноправности које човеку обезбеђују да постиже успех захваљујући својим способностима и трудољубивости (независно од расе, пола, социјалног положаја и убеђења). Реч је о слободи и равноправности са којима човек долази до успеха захваљујући својим правилним уверењима – независно од способности и трудољубивости

_________________________________________________________________________

    Пише: Виктор МАРАХОВСКИЈ

 

ПРВО — новости. У свету је управо почела нова борба за раноправност која ће ударити по свима.

Изненадни политички скандал догодио се на светском првенству у дворанском бициклизму. Американка Џен Вагнер, која је освојила бронзану медаљу у старосној категорији 36-44 године дозволила је себи „прљав испад“.

         Искритиковала је шампионку Рејчел Мек Кинон која је професор феминистичке филозофије на Чарлстонском универзитету. Тачније, на Твитеру је објавила фотографију победнице на пиједесталу са пропратним речима: „Ово напросто није поштено“.

         Ево узрока испада: шампионка Рејчел – која је огромног раста и тела – је трансгендерна жена. То јест: значајан део свог живота она је била чврст момак.

Разуме се, у време док је била мушко – Мек Кинон није била никакав шампион. Тек након одређених операција је открила да може не само успешно наступати на светским првенствима него и `разбијати` остале учеснице такмичења.

Резултат демарша бронзане Вагнер био је за њу помало неочекиван. Њу су оштро осудили за оне четири речи. Оптужили су је за трансфобију и за неподношење равноправности.

Фино су јој објаснили да није у праву, па је она дан касније повукла властите речи, извинила се и Мек Киноновој честитала победу.

Међутим, ово уопште није усамљен случај, а тек неће бити.

    Трансгендерни налет на велики спорт тек почиње јер су међународни спортски органи изменили правила у корист трансгендера тек пре две године.

МОК је то учинио 2015-те, па за Игре одржане 2016-те нико од водећих трансгендер-шамионки није успео да се укључи у националне екипе. А сада је кренуло…

  Прва ласта је била Лорел Хабард која је прошле године победила на шампионату Аустралије у дизању тегова. Лорел је са Новог Зеланда, а донедавно се звала Гевин Хабард.

Потом је заузела друго место на првенству света, одмах иза двоструке олимпијске првакиње Саре Роблз која је већ дуго на одређеним препаратима, што Американци својим спортистима дозвољавају, наводно из терапеутских разлога.

Наравно, ни Гевин Хабард није био никакав шампион, али је промена пола од тог осредњег спортисте направила светску звезду.

                                                                                Рејчел Мек Кинон

 

На наредну Олимпијаду ће вероватно стићи цела армија јаких транс-дама из водећих земаља. Њима су победе унапред осигуране. Јер, светски рекорд у најтежој категорији у дизању тегова, који припада Рускињи Татјани Каширини, цела 85 килограма је испод мушког норматива за међународног мајстора спорта.

Ово значи да ни водеће спортске нације у великом броју спортова ускоро на победничким постољима ускоро неће имати никога.

     Дизање тегова, дворански бициклизам, бацање разних справа, све борилачке вештине – ту неће бити победа за сваког ко је имао несрећу да се роди као женско. Те дисциплине постаће за жене нешто попут шаха. То јест: моћи ће да учествују, а да победе – тешко.

  Трансгендера само у САД има око два милиона, а то је више него довољан број да се међу њима нађу стотине освајачица медаља.

А сад – о најважнијем.

        Инциденти са Мек Кинон и Хабард су – очевидна грешка. Јер, те даме су мушкарци – са мушким костима, мушким мишићима и нивоом тестостерона који који се за жене сматра допингом.

Зато би на олимпијадама требало увести такмичења и за трећу и четврту полну групу па нека се на њима надмећу вештачки направљене даме и џентлмени.

Међутим, то у водећим земљама није питање здравог разума већ – највиших принципа и универзалних вредности.

У тим земљама говоре: гендер је приближно исто што и пол, али много важније јер је то прави свесно изабрани пол, а  не природна, биолошка датост. Али, то је `социјални конструкт` који се може по вољи мењати. И то – баш мењати.

Ако допутимо да трансгендер (као живи доказ тријумфа слободе над природом) није баш сасвим жена – урушава се цела савремена концепција човека.

Та узвишена концепција инсистира на томе да морају постојати слобода, равноправност и социјална правичност. Само, у томе постоји једна нијанса: не ради се о слободи и равноправности које човеку обезбеђују да постиже успех захваљујући својим способностима и трудољубивости (независно од расе, пола, социјалног положаја и убеђења).

Реч је о слободи и равноправности са којима човек долази до успеха захваљујући својим правилним уверењима – независно од способности и трудољубивости.

Још једноставније: они који држе контролни пакет те и такве „праведности 2.0“ банално својим клијентима обезбеђују привилегије који им дугују захвалност за све што постигну. Зато клијентела, сасвим природно жустро брани власнике те идеологије.

Управо то се и продаје за борбу против неравноправности.

  У овом контексту је важно и то што се јаз међу богатим и сиромашним повећава. По подацима Wall Street Journal, приходи богатих су током последњих 40 година расли сто пута брже од прихода сиромашних. А истраживања показују и да социјални статуси постају наследни, као у Средњем веку.

      Све је већ стигло и дотле да Гугл организује маршеве у дугиним бојама. У саветима директора се уводе квоте за припаднике ЛГБТ и жене. Професор-трансгендер побеђује у дворанском бициклизму…

Све ово подсећа на касни совјетски филм „Гаража“ у којем се борба за привилегије покрива високим идеалима… Знамо како су завршили СССР и та власт магичних формула над стварношћу…

 

ИЗВОР: Факти