МУКЕ СТУДЕНАТА: Студирам 20 година због ње! Све сам положила осим овог испита! (ВИДЕО)

  • Студенти Географског факултета који нису положили испит код професорке Миле Павловић могли би да се упишу у Гинисову књигу рекорда

Многи на пролазну оцену чекају и више од две деценије, а рекорд држи један студент који је чак 27 пута излазио на испит. Шта је то толико тешко у предметима Географија Србије и Географске регије Србије, да ли је реч о незнању студената или бахатости професорке?

“Ја студирам од 1998. године као редован студент Београдског универзитета, све испите сам полагала редовно. У међувремену се удала, родила децу, исполагала све испите, осим код дотичне особе, професорке Миле Павловић. Ја сам до сада излазила сигурно 13-14 пута, од тога када сам отишла у Студентску службу, када сам питала колико до сада имам излазака, рекли су три. Цепају се испитне пријаве. Излазила сам и писмено, пошто је професорка у једном моменту дозволила да се излази писмено и после три рока је укинула то, својом самовољом. Значи три пута сам излазила писмено, а да не говорим о усменом”, рекла је за Прву телевизију студенткиња Географског факултета Данијела Драгутиновић.

Иначе, у Јутарњи програм позвана је професорка Павловић. Она је гостовање одбила, а то је учинила и професорка Снежана Васиљевић, продекан за наставу. Декан Дејан Филиповић је, како је навео, на службеном путу.

Image result for Мила Павловић, Географски факултет

                                                     Проф. др Мила Павловић

 

“После трећег полагања може да се полаже пред првостепеном комисијом у којој је наравно и дотична професорка, наравно да немате шансе да положите. После шестог пута иде другостепена комисија у којој није дотична професорка, али у већини случајева вас оборе, а онда морате све испочетка да плаћате па пред комисију. Ту постоје студенти и женског и мушког пола на које је бачен пик, који су покушали да јој се супротставе и ти могу да се поздраве са полагањем испита. Постоје студенти за које се зна да треба да прођу, зна се, професорка устаје, одлази да телефонира, остаје асистент који кратко испитује и уписује оцену, долази професорка на крају”, наставља Драгутиновић.

Колико је коња, говеда, свиња, оваца уништено током Другог светског рата? Колико је у Југославији било засађено хектара јечма, сунцокрета, хмеља и црвене паприке у календарској 1995. години? Који бенд је свирао на Копаонику када је био велики земљотрес 1980. године? То су само нека од питања која, како студенти тврде, професорка Павловић поставља.

“То су све њена питања и потпитања, ви немате право да одговорите. Када извучете цедуљицу, она вас после прве реченице прекида, поставља своја питања, цаке и ако не одговорите тачно онако како је она замислила, ви падате. Што се тиче њених информација и њених књига, могу рећи да су старе преко две деценије, са потпуно старим подацима, са неком непотребном статистиком. Учимо из њених књига, скрипти, са разним питањима и потпитањима, чак је последњих година тражила да ми сами вадимо статистике преко интернета.”

Она наглашава да од факултета, декана, нити ректората није добила никакав одговор.

“Нико се није удостојио да одговори, ово је проблем који траје 20 година. Нас шесторо је пристало да разговара, да пише мејлове, али постоји сигурно преко 300-400 људи, ако не и више…”, рекла је она.

Председник СКОНУС-а Милан Савић наводи да професор датог предмета уопште не би требало да се нађе у комисији. У овом случају је проблем тај што замене за тај предмет нема.

“После три полагања имате право на комисију. По правилу, професор који држи тај предмет не би требало да је у тој комисији, али видите да је у овом случају очигледно да факултет нема замену. То није случај са Географским факултетом у Београду”, рекао је он.

Председник Савеза студената Београда Боријан Соковић каже да овај проблем постоји дуг низ година и да се са сигурношћу може рећи да овде није проблем то да “студенти неће да уче”.

“То је проблем који постоји дуг низ година, али је раније био изражен у много већој мери, када је било студената по старом режиму студија. Када се успоставила Болоња јавио се проблем, али тада је извршена допуна акредитације и њен предмет је померен са првих година, прве или друге, на завршне године. У овом случају студенти сигурно не измишљају и није ситуација таква да студенти неће да уче, критеријуми су јако високи”, навео је он.

У Америци када више од 70 одсто студената не положи испит онда сви иду на разговор са комисијом, професор који је оборио студенте мора да одржи 30 додатних часова и то без икакве накнаде јер систем сматра да је грешка у том професору. Онда дође други професор и овај професор који их је оборио сноси све трошкове поновљених испита. Ово се у америчком школству води као опомена пред отказ.

“У Западној Европи је чак тај проценат 50 одсто. Ако 50 одсто студената не положи испит, онда се сматра да им професор није пренео знање”, додаје Савић.

Проблем је међутим и тај што статистике нема.

“Недостаје извлачење свих статистика. Потребно је ући у корен проблема и видети баш то, која је просечна оцена студента, колико је то тачно студената који не могу да положе овај испит. Процедура решавања овог проблема је у току. Обављени су први разговори. Правило на Универзитету јесте да када су процедуре у питању док се не донесе закључак, не износи се ништа у јавност”, рекао је Соковић.

Милан Савић наводи да је СКОНУС донео долуку да направи попис професора предмета на појединим факултетима са којима студенти имају проблем.

 

ИЗВОР: Курир