Књига „Срби са Јадрана“ Лудвига Салватора најзад у Србији

Када смо у септембру 2016. године на Расену објавили текст „Срби са Јадранског мора“ и у њему мноштво слика Срба у народним ношњама с краја 19. века, нисмо могли ни да замислимо да ћемо данас бити у прилици да вам представимо на српском језику ову драгоцену књигу.

Текст је доживео небројено дељења и преузимања, чиме се овај запостављени и заборављени документ о трајању Срба на просторима Јадранске обале и залеђа изнова нашао пред очима јавности. На то смо веома поносни!

Ludvig Salvatore

Део текста који је о Салватору написао Лео Верлс са немачког је на српски језик 2016. године превела сарадница Расена Сања Митровић и схватајући о каквој се драгоценој монографији ради, наставила је рад на преводу оригинала књиге аутора Лудвига Салватора.

Лудвиг СалваторКолики је значај ове књиге и слика које је начинио брат аустријског цара, хабсбуршки надвојвода и принц Тоскане Лудвиг Салватор говори пре свега њен наслов: „Срби са јадрана“. Салватор је крајем 19. века обишао обалу Јадрана, забележио ношње тих крајева и разговарао са становницима чије портрете можемо да видимо у књизи. На основу онога шта су му тамошњи становници рекли, књига је и добила назив „Срби са Јадрана“.

Ово монументално дело, данас библиофилни раритет, чини збирка од 45 акварела. Издато је само у пет испорука са текстилним повезом између 1870. и 1878. и штампано од стране издавачке куће Хајнрих Мерси у Прагу.

Све приложене илустрације су на лицу места насликани акварели под управом аутора од стране сликара Емила Лојфера, Гвида Манеса и Петера Маикснера. Акварели су осликани у виду портрета  који истовремено  испуњавају двоструку намену а то је да прикажу ношњу и карактеристике народа тог подручја.

Лудвиг Салватор

У збирци није било пратећег текста, а опис књиге налази се у биографији немачког католичког издавача Лео Верлса:

„Ниједан народ на свету не може да се похвали како поседује тако лепе, по компилацији облика и боја изврсне ношње као Словени са југа. Они то дугују, једним делом непосредном додиру са Османима, а другим делом својој сопственој националној генијалности – два елемента из којих је настао веома срећан спој између бујног луксуза истока и хришћанске озбиљности ових грубих словенских горштака.

Међу тим племенима јужних Словена не постоји ниједно које се може по већој разноврсности народних ношњи приметити,  од оног српског народа који насељава целу обалу Јадранско мора, од јужних Алпа до северних граница Албаније. Скоро свако село, свака гора и долина има другачију врсту одеће, која је опет у зависности од занимања и старости становника крајње разноврсна“.

Проширена верзија овог издања издата је 1904. са 87 литографија и пратећим текстом под називом „Оно што нестаје. Ношње са планина и острва Јадрана“.

Лудвиг Салватор

Последња књига коју је надвојвода Лудвиг Салватор написао, већ онемоћао од болести „Песме дрвећа. Зимско сањарење у мом врту Рамлех“ нуди вам поетичне описе дрвећа и птица уз поучне и искрене мисли овог мирољубивог човека.

Књига у брошираном повезу садржи 104 странице А5 формата са осамдесет и седам Салваторових слика у боји. Њена вредност је таква да би је у свом фонду морала имати не само свака библиотека у Србији, Републици Српској, Црној Гори и Далмацији, него и свако домаћинство, пре свих домаћинства чије је порекло са јадранске обале и залеђа.

За све информације око наручивања и преузимања књиге можете се обратити сарадници Расена и приређивачу књиге на и-мејл адресу sakoja@web.de

Детаљније о самим сликама и Лудвигу Салватору можете прочитати у нашем тексту из 2016. године: Срби са Јадранског мора (Лудвиг Салватор)

 

ИЗВОР: Расен