Алтернатива за Немачку тражи иступање из Европске уније – колико је Dexit заиста реалан?

СОНДАЖЕ ПОСЛЕДЊИХ ГОДИНА ПОКАЗИВАЛЕ ДА ЈЕ ПРОТИВНИКА ЕУ 17 ДО 29 ОДСТО

  • AfD у свој нови политички програм унела: „Ако наши најважнији предлози за реформисање ЕУ не буду реализовани, неопходним – у смислу последње варијанте – сматрамо иступање Немачке из Уније или њено дириговано распуштање ради стварања нове европске економске заједнице засноване на респектовању заједничких интереса“
  • Евроскептика је у Британији увек било знатно више него у Немачкој. То је битан ограничавајући фактор, али није једини. Brexit је био могућ само преко референдума и то се и потврдило, а у Немачкој фактички нема такве “директне демократије“. Да не би била могућа појава новог Хитлера
  • AfD остаје да сама на федералним изборима освоји преко 45 одсто гласова да може сама формирати владу у Берлину, а то у догледно време није реално

___________________________________________________________________________

         ПАРТИЈА Алтернатива за Немачку (AfD, чији узлет се и у Берлину Ангеле Меркел и у Бриселу доживљава као озбиљна претња, прогласила је свој циљ – извођење земље из састава Европске уније.

         То би неминовно `сахранило` ЕУ, али – колико је уопште реално да Немачка крене путем Велике Британије?

         У новом политичком програму Алтернативе за Немачку дословно пише:

         „Ако наши најважнији предлози за реформисање ЕУ не буду реализовани, неопходним – у смислу последње варијанте –  сматрамо иступање Немачке из Уније или њено дириговано распуштање ради стварања нове европске економске заједнице засноване на респектовању заједничких интереса“.

         Алтернатива ће са овим програмом ићи на скоре изборе за Европски парламент. Фактички:  ко буде гласао за AfD гласаће за ликвидацију ЕУ.

         Алтернатива је формирана 2013-те. Њени чланови су у прво време сматрани евроскептицима. Међутим, став о распуштању, или радикалном мењању ЕУ, у њеним документима се појављује први пут сада.

         У  покрајини Саксонија-Анхалт Алтернатива је на последњим изборима заузела друго место. То је за многе био шок. А уследио је још већи: AfD је на федералним парламентарним изборима била трећа са 12,6 одсто гласова и освојила је 94 посланичка мандата од могућих 709.

         Сондаже указују да је у међувремену постала још популарнија. Није ни чудо.

         Различите анкете су последњих година показивале да је за „збогом ЕУ“ 17-29 одсто Немаца. Наравно, добар део њих неће гласати за Алтернативу.

         Идеја Dexit има, дакле, корен, али је до `критичне масе` за њену реализацију још далеко. Многи у Немачкој су уверени да њихова земља има највећу корист од постојања ЕУ.   

          AfD не може рачунати на свих 29 одсто гласова јер је за радикално мењање односа Немачке са ЕУ, а и саме уније, и утицајна партија Леви.

         Евроскептика је у Британији увек било знатно више него у Немачкој. То је битан ограничавајући фактор, али није једини.

         Brexit је био могућ само преко референдума и то се и потврдило, а у Немачкој фактички нема такве “директне демократије“. Да не би била могућа појава новог Хитлера.

         Зато Алтернатива може извести Немачку из ЕУ само  на федералним изборима победи толико убедљиво (са најмање 45 одсто) да може самостално формирати владу. Или да изнуди одржавање референдума за мењање устава и да на њему добије потребну већину за отварање могућности одлучивања о Dexit, па да на новом плебисциту поново осигура већину.

         Све ово тешко да је могуће у догледно време.

ИЗВОР: Факти